Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Народ и истину  

На изјаву патријарха Порфирија да је у Србији на делу „обојена револуција“ реаговали су саопштењем студенти у блокади Универзитета у Нишу истичући да је њихова борба „толико чиста да би да би свако ко носи мантију требало да стоји уз њу“ и да они не нападају православље, већ бране његове темељне вредности. Напомињу да када црква стаје у одбрану режима уместо народа, она губи свој ауторитет и постаје инструмент силе, а не вере.

Нишки студенти кажу да изражавају дубоко разочарање, тугу и гнев поводом сусрета патријарха Порфирија са председником Русије, Владимиром Путином, као и изјава које је том приликом дао.

На данашњи дан 1893. године рођен је Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у Отаџбини (четнички покрет). У Други светски рат ушао је као пуковник а избегличка влада му је доделила чин генерала, као и место министра војног. Учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918.

У међуратном периоду извесно време био је војни аташе у Прагу и Софији. После капитулације 1941. одлучио се на отпор окупатору, што је започео половином маја 1941. Одмазде које је спроводио окупатор временом су га приморале на тактизирање, што ће имати за последицу да су се Британци и Американци одлучили да подрже ефикаснији Партизански покрет (Народноослободилачка војска) који је предводио Јосип Броз Тито.

Поред економских недаћа, повећање царина донело је и психичке проблеме. На основу истраживања менталног здравља грађана, које је урадио Mental Health Research Canada, MHRC, установљено је да преко две петине осећа повећану анксиозност за коју су као покретач означили баш царине које је увео амерички председник Доналд Трамп.

Повећање трошкова живота су код сваког другог анкетираног главни извор анксиозности, одмах за тим су политичке тензије због неизвесности са САД-ом, а следе лични изазови и глобални догађаји.

Најзабринутији су из домаћинстава са нижим примањима и жене, а по провинцијама, у Онтарију у Британској Колумбији. 

Средњошколци пешаче на протест у Новом Саду

Студентска блокада РТС траје већ 10 дана. Средњошколци крећу пешке у Нови Сад, да подрже вршњаке из тог града који у суботу организују протест против онлајн наставе...

Београдски средњошколци кренули у шетњу до Новог Сада

Средњошколци из Београда су кренули у протестну шетњу до Новог Сада.

За Н1 су рекли да су помало и узбуђени и нервозни.

"Ценимо око 600, сигурно, имамо два комбија за ствари", каже Иван за Н1.

Прва пауза је код ВЗШ у Земуну, има око 6км до тамо...

Много више информација прочитајте ОВДЕ

И

Десети дан незаконите блокаде јавног сервиса, онемогућена смена обезбеђења

Политичари већ деценијама расправљају о томе да ли треба смањити старосну границу за гласање.

Сенаторка Марилу Мекфедран представила је неколико законских предлога за смањивање старосне границе са 18, на 16 година. По њеним речима, то не само да би значило додало око два милиона бирача, већ би и помогло да се млади људи више укључе у политику. Расписивање избора је закочило њен најновији предлог, и то после друге провере у Сенату, али она истиче да ће се заложити да то поново уђе у процедуру. Поред сенаторке Мекфедран, ова идеја има подршку још неких канадских политичара.

Има и другачијих ставова. Сенатор Дон Плет не верује да би повећање излазности бирача требало да буде водећи фактор при одлучивању да ли смањити старосну границу за добијање бирачког права.

Пре 210 година, од избијања Другог српског устанка, који је означио почетак краја турске владавине у Србији. Милош Обреновић је после празничног богослужења у цркви брвнари у Такову код Горњег Милановца на празник Цвети, позвао угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу за слободу коју је 1804. године током Првог српског устанка започео Карађорђе Петровић.

После двомесечних борби које су започеле 23. априла 1815. године, Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова. Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. закључио усмени мир са Марашли Али-пашом, према коме је признат за врховног српског кнеза.

Панел дискусија о томе куда иде Србија после масовних протеста

На Универзитету Харвард биће одржана панел дискусија о тренутним друштвено-политичким дешавањима у Србији./

Учесници панела су:

- Владимир Костић, професор Медицинског факултета у Београду, директор Института за неурологију и бивши председник Српске академије наука и уметности (САНУ).

- Срђан Вербић, професор на Универзитету Метрополитан - ФЕФА, бивши министар просвете и науке, и суоснивач Опсерваторије друштвених иновација.

- Катарина Бешировић, докторанткиња историје на Универзитету у Београду и истраживачица актуелних студентских протеста.

Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић упутио је отвроено писмо премијеру Ђуру Мацуту.

Његово писмо, које је објавио портал нова.рс, преносимо у целини:

„Уважени председниче Владе,

Обавештавам Вас да сам примио захтев Првог основног јавног тужилаштва у Београду за давање обавештења по кривичној пријави поднетој од стране господина Милоша Павловића и других, због кривичног дела повреде равноправности (члан 128, став 2. Кривичног законика), у ком је наглашено да се од мене очекује хитно поступање. Имајући то у виду, са жаљењем Вас обавештавам да нећу бити у могућности да се одазовем на данашњи састанак у згради Владе.

У ноћи између 22. и 23. априла 1999. године, НАТО је бомбардовао зграду РТС-а, када је погинуло 16 запослених у тој медијској кући. То је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем. Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч” 2000. године је саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије.

Бивши директор РТС Драгољуб Милановић је 2002. осуђен на 10 година затвора, јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе и људе и технику изместио из објеката у Абердаревој и у Хиландарској улици.

Челници НАТО тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала, која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак

Провинцијски премијер Даг Форд показао је да је Онтарио спреман да донесе законе о олакшању трговине између провинција, у циљу заштите целокупне привреде од последица и неизвесности изазваних америчким царинама. Тиме онтаријска влада постаје прва у Канади која ће безусловно укинути све тренутне изузетке за међупровинцијску слободну трговину. Овим законом такође се омогућава да влада уведе регулативу за признавање робе, услуга и радника из реципрочних провинција и територија.

У конкретном примеру, то би значило да камиони који морају да се заустављају на границама да би променили ознаке, то више не би морали да раде, чиме би се компанијама уштедело и време и новац.