Света Три Јерарха - Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то:
- Василије Велики 1. јануар,
- Григорије Богослов 25. јануар,
- Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар.
Заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена.
Једном наста однекуда расправа у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере.
И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити.
У бањалучком насељу Дракулићи обележене су 82 године од страдања Срба у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Усташе су 7. фебруара 1942. године без испаљеног метка убиле 2.315 Срба, међу којима 551 дете. О свирепости злочина сведочи чињеница да су покољ над Србима чиниле комшије и свештеници из самостана на Петрићевцу.
Сваке године, како се не би заборавила жртва више од 2.300 убијених Срба, међу којима 551 дете у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац, код спомен-костурнице у Дракулићу служен је помен.
Коликe су размере овог злочина говоре историјски подаcи, према којима су међу убијенима на зверски начин, била и 52 ученика шарговачке основне школе.
Поводом обележавања сто година од рођења Мире Алечковић, у библиотеци Основне школе „20. октобар” у Улици омладинских бригада сутра у 13 часова биће уприличена свечаност. Аутор програма је Зорица Церовић, професорка српског језика и књижевности, која ће са Ранком Р. Спалевићем, чланом Удружења књижевника Србије, подсетити на лик и дело ове књижевнице. Публици ће се представити деца, чланови Креативне учионице „Борац”. Они ће разноврсним садржајима оживети успомене на песникињу која је у свом раду била посвећена најмлађима, сматрајући да је писање за децу вечито тражење доброте и лепоте, нарочито онда када човека свет одраслих изневери.
На рођендану у Дому омладине, Фондација „Регистар националних интернет домена Србије” поклонила је корисницима интернета нови фонт нео гео РНИДС, који се бесплатно може преузети на њиховом сајту
Поред заставе, грба и химне, који су главна обележја једне државе, на светској мрежи то је интернет домен. Иако је онај .yу издржао до 2010, значајно дуже него сама Југославија, наш званични домен .рс је 2012. добио млађег брата – и то на ћирилици.
Ових дана је прослављен дванаести рођендан ћириличног .срб, а Дијана Милутиновић из Фондације „Регистар националних интернет домена Србије” (РНИДС) подсетила је да је ово други ћирилични домен на свету и да се на овај начин негују историјска и културна разноликост.
Српска православна црква слави Дан Светог Саве у знак сећања на првог српског просветитеља и првог српског архиепископа из 13. века.
Празник Светог Саве један је од највећих храмовних и породичних празника, светкују га многе занатлије, а проглашен је и за школску славу.
Савиндан се у школама обележава радно, али без наставе, уз академије и свечане приредбе, одлазак у цркву, а посвећен је сећању на великог српског просветитеља и утемељивача образовања, првог српског архиепископа, законописца.
Иначе, први писани траг о школској прослави Савиндана је из 1734. године, када је обележен у Сремским Карловцима.
Представници Града Новог Сада, Покрајинске владе и Скупштине, Војске Србије, Јеврејске општине Нови Сад, Матице ромске, амбасаде Мађарске и амбасаде Израела, као и представници потомака жртава, обележили су данас 82. годишњицу 'Новосадске рације'.
Помен је традиционално одржан и код спомен-плоче на Новосадској плажи „Штранд”.
Током Новосадске рације припадници мађарске фашистичке окупационе војске су од 20. до 23. јануара 1942. године на зверски начин побили и под лед Дунава бацили више од 1.300 Новосађана. Поред Новог Сада, рација је у периоду од 4. до 29. јануара 1942. године спроведена у целој Шајкашкој области - Чуругу, Госпођинцима, Шајкашу, Ђурђеву, Мошорину, Тителу, Локу, Гардиновцима, Вилову, Жабљу, као и у Бечеју, Србобрану и Темерину.
Представници Владе Србије и града Београда данас су, поводом обележавања годишњица смрти великих српских војсковођа, положили венце на спомен-обележја војводама Живојину Мишићу и Петру Бојовићу, као и генералу Павлу Јуришићу Штурму.
Данас се навршило 103 годинe од смрти славног српског војсковође Живојина Мишића, команданта српске војске приликом пробоја Солунског фронта у септембру 1918. године. Мишић је био учесник српско-турских ратова /1876-1878./, краткотрајног рата између Србије и Бугарске 1885. године, у балканским ратовима, у Кумановској бици, затим у Првом светском рату, у Колубарској бици 1914. године, после које је унапређен у чин војводе /маршала/. Пред крај рата у јуну 1918. године постављен је за начелника штаба Врховне команде.
Српска православна црква и верници данас славе Светог Јована Крститеља, празник посвећен светитељу и пророку који је крстио Исуса Христа на реци Јордану.
Празник Свети Јован Крститељ кога данас слави Српска православна црква, посвећен је Исусовом рођаку, познатом као Јован Претеча.
Јован се зове Крститељ, јер је, по верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак.
Јован је у реци Јордану крштавао свакога ко се покајао. Живео је једноставно и аскетски хранећи се инсектима и медом дивљих пчела, а одевао се у хаљину од камиље длаке.
Јован је убијен за време краља Јудеје Ирода који је наредио да се пророку одсече глава.
Српска православна црква прославља данас Богојављење, празник крштења Исуса Христа којим је почела његова мисија и проповедање хришћанске вере.
Исуса Христа је на реци Јордан крстио Јован Крститељ који је људе крштавао, припремајући их тако за долазак Месије. Предање каже да је Јован препознао Месију у Исусу који је дошао на Јордан да се крсти, а јеванђелисти су записали његове речи:
"Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени".
Богојављење је један од највећих хришћанских празника, јер се сматра да су се у тренутку крштења први пут заједно појавили Отац, Син и Дух Свети, чиме је први пут објављена тајна Свете Тројице који су постали симбол вере.
Српска православна црква данас слави Крстовдан као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. У православним храмовима на Крстовдан се служи литургија Светог Јована Златоустог, уз освештање воде, које прати празнично богослужење.
Већина Срба зна да је данас Крстовдан, а да ли знате зашто се тако зове?
Крстовдан (јануарски) не прославља Часни крст Христов, већ је тога дана повечерје Богојављења, крштења Христовог. Међутим, овај дан је тесно везан и са организованим крштењем катихумена (катихумени - они који се припремају за свету Тајну Крштења), који су се, поред Васкрса, најрадије крштавали на Богојављење, дан крштења Христовог.
Ауторска права Радио Оаза 2024