Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Најрадоснији хришћански празник, дан рођења Христовог, данас прослављају Српска православна црква и цркве које поштују јулијански календар.

Прослава Божића, празника рођења Исуса Христа, најрадоснијег догађаја у хришћанском свету.

Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда која се кретала од истока према западу зауставила изнад пећине крај Витлејема.

Православни верници данас обележавају Бадњи дан када се пале бадњаци и служе повечерја уочи најрадоснијег хришћанског празника - Божића. На Бадњи дан православци одлазе у шуму по храстово дрво - бадњак које се увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане. Под куће се посипа сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се, по предању, родио Христ. 

Божић је породични празник и слави се у кући. Сматра се да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се помире и опросте увреде. 

Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа и, заједно са Васкрсом, представља један од највећих хришћанских празника. 

СПЦ и верници данас обележавају празник Оци, у народу познат и као Очеви или Очићи. Овај празник увек пада у прву недељу пред Божић. На тај дан деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад везују своје очеве за ноге на исти начин као што су њих везивали на Детињце или мајке на Материце. Деца онда честитају празник, а очеви им деле слактише и друге поклоне и на тај начин се "дреше".

"За Оце се мисли да су крсно име свију људи који су се оци називали", навео је Вук Караџић. Обичај је да се на Оце везују сви мушкарци, како укућани, тако и они који су вам дошли у кућу, а који имају децу. 

Ноге им се везују за неки предмет као што су кревет, столица, сто, како не би могли да устану. 

Српска православна црква (СПЦ) и верници 5. јануара обележавају празник који се назива Туциндан.

Туциндан је празник који увек пада дан пред Бадњи дан, односно два дана пре најрадоснијег хришћанског празника Рождество Христово - Божић.

Тога дана се коље или припрема печеница, односно печење за Божић. Некада се печеница тукла - убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.

За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокошку.

У селу Кравица служен је парастос за 158 Срба из овог места и суседних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 1993. године. За злочине у Кравици нико није одговарао.

Положено је цвеће на спомен-крст у Кравици за 3.267 погинулих српских цивила и бораца из средњег Подриња и Бирча. 

Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја наставиле су прогон, убиства и уништавање српског становништва и имовине током целе 1992. и почетком 1993. године.

Ни 32 године од српског страдања нико није одговарао за убиства и злочине у Кравици, као ни за остале злочине у великом броју српских села у средњем Подрињу, изузимајући двојицу Бошњака који су осуђени за три појединачна убиства на подручју Братунца... ДАЉЕ

Прва слава у Новој години је Свети Игњатије, познат као Богоносац.

Свети Игњатије, ученик Јована Богослова, познат је још и као Игњатије Антиохијски. Назван је Богоносцем зато што га је Исус Христос држао у рукама док је био дете. Био је трећи патријарх Антиохијске цркве, увео је антифонски начин појања у цркви. Одбио је да призна идолопоклонство, због чега је 106. године у Риму бачен лавовима.

Звери су га растргле, али његово срце остало је нетакнуто. Кажу да се и данас јавља свакоме ко га, у невољи, призива у помоћ. 

У нашем народу, данас се не раде тешки послови, нарочито женски.  Понегде се овај дан, који обилује ритуалним радњама, назива и Кокошињи дан или Кокошији Божић.

Слави се и као крсна слава.

РТС, Нада Руменић Петрић 

Cа радошћу да ће мо да се дружимо, као што смо то радили и у протеклим годинама, желимо вам пуно здравља и среће у Новој 2025. години!

Редакција 'Радио Оазе'

Нову 2025. годину први су дочекали становници пацифичких острва Самоа и Кирибати. Кирибати су смештени у централном делу Тихог океана, око 4.000 километара југозападно од Хаваја. Република Кирибати је острвска држава чија се 33 атола - корална острва, простиру на више од 1.351.000 квадратних километара у пределу око екватора. Држава припада земљама Комонвелта и има око 103.000 становника који насељавју 21 оство.

После Кирибата Нову годину ће дочекати становници крајњег истока Азије и Новог Зеланда, следе Аустралија, Јапан, Индонезија, Кина, Индија и друге азијске државе, па Европа и Африка, а онда и оба америчка континента.

„Пун круг“ завршава се у поноћ 31. децембра на Пацифику - Хавајима, Америчкој Самои и Мидвејским острвима.

Православни верници обележавају данас Материце, највећи хришћански празник мајки и жена, који увек пада у другу недељу пред Божић. Тога дана, према обичају, деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад вежу мајкама ноге, на исти начин као што су њих мајке везивале на Детињце.

Мајка се претвара да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а она онда дели поклоне и на тај начин се "дреши". На исти начин се вежу и све удате жене, које се "дреше" колачима или неким другим слаткишима. 

Обичај "везивања" и "дрешења" представља много више од пуке игре укућана, јер се њиме потврђује веза љубави којом су повезани сви чланови хришћанске породице.

Римокатоличка црква, протестантске и Англиканска црква, као и неке православне цркве које су прихватиле ново рачунање времена, данас прослављају Божић.

Према јеванђеоском предању, Исус Христос је рођен 25. децембра у Витлејему па се, уз разлике у календарима, тај датум као почетак нове ере и нове историје човечанства поштује у целом хришћанском свету.

У хришћанству се верује да је Христово рођење донело светлост истине људском роду и да је тим догађајем испуњено старозаветно пророчанство о рођењу Спаситеља. Верници у католичким и другим црквама западног обреда на Божић се клањају јаслама, у којима је симболично представљена сцена рођења са Богомладенцем, Маријом и Јосифом.