Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Српска православна црква и њени верници данас славе празник Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог, у Црној Гори, и место су ходочашћа за вернике свих религија. Острошку испосницу са чудотворним моштима, у којој је за живота боравио свети Василије, посећују и хришћани и муслимани подједнако верујући у њихову моћ исцелења.

Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, у Поповом пољу у Херцеговини, одакле је отишао у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице где се замонашио и започео живот подвижника. Као епископ захумско-херцеговачки и скендеријски живео је у манастиру Тврдошу, служећи православној вери и чувајући своје вернике од турских свирепости.

Српска православна црква и верници данас празнују Марковдан, крсну славу код многих Срба која се слави два дана после много распрострањеније - Ђурђевдана.

Апостол и јеванђелиста Марко (Јован Марко) био је син богате жене Марије, која је била пријатељ хришћанима, један је од апостола (ученика) Исус Христа и аутор првог јевађеља. Према предању, његов ујак, Апостол Варнава и апостол Павле, узели су га у пратњу на првом мисионарском путовању у Антиохију. Касније са ујаком Варнавом одлази на Кипар, а са апостолима Петром и Павлом у Рим. Свети Петар поставља Марка за епископа и шаље га у Мисир да проповеда.

Тако је Свети Марко био први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру.  

Српска православна црква прославиће данас Светог Великомученика Георгија.

Георгије је рођен у другој половини Трећег века у Малој Азији и као веома млад постао је војвода у војсци римског императора Диоклецијана. Бранећи хришћанску веру и противећи се прогонима хришћана, Диоклецијан је бацио Георгија у тамницу и осудио га на најтеже муке.

Видевши да муке не моге да сломе ни тело ни Георгијеву веру, Диоклецијан је одлучио да га помилује под условом да принесе жртву римским божанствима. Георгије је на кипу, којем је требало да принесе жртву, начинио крсни знак, после чега се статуа многобожачког идола распрснула. 

Видевши ово, Диоклецијанова жена Александра је узвикнула:

Српска православна црква обележава Побусани понедељак, односно "Васкрс за мртве", дан када се уређују гробови и када се на гробља износе фарбана јаја.

Први дан после Томине недеље је Побусани понедељак. Обичај је на данашњи дан побусати, односно уредити и од корова очистити бусење на гробовима, по чему је овај понедељак и добио име.

Они који данас долазе на гробове стављају обојена јаја, уз поздрав: "Христос васкрсе", чиме се радост највећег хришћанског празника преноси и на оне који више нису са нама. Зато се овај дан зове и "Васкрс за мртве".

У већини места јаја се боје посебно, овога јутра, обавезно у црвену боју и без шара.

Томина недеља, осми дан после Васкрса, зове се Томина, а посвећена је Светом апостолу Томи и његовом неверству у Христово Васкрсење. Тог дана је Апостол Тома своју неверу заменио вером. Апостол Тома није био присутан када се Исус јавио апостолима, па му је било тешко да поверује да је Христос васкрсао, па им рече: 

"Ако не видим ожиљак од клинова на његовим рукама и не ставим прст свој у рану од клинова, и не ставим руку своју у његова ребра - нећу да поверујем". 

Прошло је осам дана од Васкрсења, када им се Исус опет јавио.

Овога пута био је присутан и апостол Тома. Сумње апостола Томе отклонио је сам Господ, ушавши кроз затворена врата у просторију у којој су се налазили апостоли окупљени на молитву рекавши Томи: 

Српска православна црква данас прославља трећи дан Васкрса - Васкршњи уторак.

Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се речима Светог апостола Павла, записаних у апостолским делима: 

"Ако Христос не васкрсе, празна је проповед наша и празна је вера наша".

Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју веру и победу живота над смрћу.

СРНА


Српска Православна црква и верници славе данас други дан Васкрса, у народу назван Светли понедељак. Сутра је Васкршњи уторак, по народном веровању, једини добар уторак у години. Васкрс се слави три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени и данашњи Васкршњи понедељак и сутрашњи Васкршњи уторак. 

Васкршњим понедељком започиње такозвана Светла недеља, која се сматра продужетком Васкрса. Врло је раширен и назив "Бела недеља", јер спада у трапаве седмице, током којих се не посте ни среда ни петак. 

Васкрс се слави од времена првих апостола, њиме хришћани наглашавају своју веру и победу живота над смрћу. Читава седмица од Васкрса до Томине недеље назива се светла али и бела, што значи да се током ње не пости. 

Редакција 'Радио Оазе' свима вама који читате ове редове, а који славите Васкрс, честита највећи хришћански празник и жели добро здравље, мир и благостање, уз сверадосни хришћански поздрав:
 

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ!

Православни хришћани широм света данас обележавају Васкрс, празник који симболизује победу живота над смрћу. 

Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победа вере и живота над смрћу. На Васкрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос, по црквеном учењу, Васкрснућем победио смрт и отворио рајска врата. 

По црквеном учењу, Исус је распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недељу зором, осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус Васкрсао.

У јавности се сваке године покреће питање да ли се највећи хришћански празник зове Ускрс или Васкрс. 

"Празник је Васкрсење господа Исуса Христа и ако скраћујемо тај назив онда је то Васкрс", објашњава протојереј ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије.

РТС

Још информација ОВДЕ