Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Житељи западне хемисфере могли су ноћас да виде помрачење "крвавог месеца", који је тако назван јер је током помрачења био црвено-наранџасте боје.

Прво овогодишње помрачење Месеца било је потпуно, али се из Србије рано јутрос могло видети само као делимични прелаз полусенке преко Месеца.

Помрачење Месеца је трајало један сат, један минут и 58 секунди, а према подацима Астрономског магазина, у Србији је делимично било видљиво почев од 4.57 сатијутрос, а завршило се у 5.59 сати, када је Месец зашао.

Како је раније саопштила НАСА, током помрачења Месец добија црвенкасту боју јер се сва сунчева светлост која физички није блокирана Земљом филтрира кроз "густи слој Земљине атмосфере".

Ветерани 63. падобранске бригаде, родбина и пријатељи погинулих, колеге лекари, грађани Београда и Сурчина, велика група моториста, као и студенти Саобраћајног факултета Универзитета у Београду и средњошколци, преко блатњавог колског пута у тишини и колони дошли су до места на коме се налази скромно спомен-обележје места несреће, када је у паду хеликоптера Војске Србије погинуло седам особа.

Прошло је десет година од пада војног хеликоптера који је из Рашке превозио бебу у Београд. Погинуло је седам особа, а за трагедију нико није одговарао.

Надомак дивље депоније, на месту где је пре десет година бучно пао војни хеликоптер, тишина за страдала четири члана посаде хеликоптера, два здравствена радника и бебу.

На друштвеним мрежама се дели снимак дељења дневница наводним „студентима“ који не подржавају студентску блокаду и протесте изазване урушавањем надстрешнице на новосадској железничкој станици.

Док у Србији велика група студената - студенти у блокади, неуморно протестује више од четири месеца, друга, знатно мања група студената организовала је контрапротест и, како кажу, залажу се за прекид блокаде и повратак на факултете јер „желе да студирају“, пише хрватски Јутарњи лист. Међутим, како се раније сумњало, а сада потврђују и снимци, ђаци који „желе да уче“ су у ствари статисти које плаћа Вучићева странка СНС.

Како се види на снимку, група људи стоји у белом шатору у Пионирском парку у Београду и чека да их претпостављени прозову по имену са списка, а затим им дају 50 до 80 евра.

Колоне кренуле из Новог Сада, Суботице и Смедерева

Студенти из више крајева Србије, који траже одговорност за пад надстрешнице и погибију 15 људи у Новом Саду, пешаче ка Београду у вишедневном маршу уочи скупа који је најављен за 15. март под слоганом "15. за 15". Колоне студената, ђака и професора кренуле су јутрос из Новог Сада, Суботице, Смедерева... ДАЉЕ

БЛОГ: Студенти из свих делова Србије приближавају се Београду, ректор БУ поручио да их подржава академска заједнице... ДАЉЕ

Meдији

Као и ветерани 35. одреда Посебне јединице полиције протест студената у блокади и њихове захтеве подржали су и ветерани 243. моторизоване бригаде са 'Кошара' и најавили свој долазак на скуп "15 за 15" у суботу у Београду.

Подсетимо, Извршни одбор ветерана ПЈ РС Лозница, Крупањ, Мали Зворник и Љубовија, бивших припадника 35. одреда 'Посебне јединице полиције' донео је одлуку да у потпуности подржава захтеве студената у циљу потпуног расветљавања криваца и санкционисања свих одговорних особа за насталу трагедију у Новом Саду.

Синоћ су им се својим саопштењем јавности и медијима придружиле и колеге, ветарини 243. моторизоване бригаде.

Амерички председник Доналд Трамп признао је да су борбе у Украјини заправо рат између Северноатлантског савеза (НАТО) и Русије.

Амерички лидер је подсетио да су током његовог првог мандата на власти у Вашингтону (2017-2021) земље чланице Северноатлантске алијансе под његовим притиском почеле значајно да повећавају војну потрошњу.

"Новац је долазио у милијардама и милијардама долара, а НАТО је постао много јачи. Сада је НАТО потрошио већину тог новца борећи се у овом страшном рату", рекао је Трамп на састанку са ирским премијером Мајклом Мартином у Белој кући, мислећи на сукоб у Украјини.

„Жао ми је што су то морали да ураде“, рекао је шеф Беле куће.

Ледени брег А23 који је већи од Лондона и пет пута тежи од Монт Евереста, насукао се на острво Јужна Џорџија у јужном делу Атлантског океана, које је прекоморска територија Велике Британије, пренео је данас Скај њуз.

Ледени брег је ударио на острво Јужна Џорџија брзином од једног километра на сат, а постоји бојазан да ће присуство великог леденог брега спречити пингвине, и друге животиње на том острву да дођу до хране.

Тек се процењује какав ће бити утицај леденог брега чији је пречник 64 километара, и који је око пет пута тежи од Монт Евереста, када буде почео да се топи.

Присуство тако велике санте леда већ омета бродове који плове кроз ту област.

Танјуг

World’s biggest iceberg runs aground off South Georgia

Министри спољних послова Групе седам (Г7) састаће се данас у Канади након седам недеља растућих тензија између америчких савезника и председника Доналда Трампа због његових промена у спољној политици у вези са Украјином и увођења царина, пренео је Ројтерс.

Министри из Велике Британије, Канаде, Француске, Немачке, Италије, Јапана и Сједињених Америчких Држава, заједно са представницима ЕУ, састаће се на дводневним састанцима у туристичком граду Ла Малбе, у Квебеку. Једна од главних тачака дневног реда биће извештај о разговорима које је амерички секретар Марко Рубио у уторак имао са Кијевом у Џеди, у Саудијској Арабији, где је Украјина саопштила да је спремна да подржи договор о примирју од 30 дана.

Канађани који остају више од 30 дана у САД мораће да се региструју код америчких власти и оставе отиске прстију, према новим прописима објављеним данас у америчком службеном гласнику.

Овај пропис објављен је на дан увођења нових америчких царина Канади, које треба да ступе на снагу 11. априла, према документу америчког Министарства за унутрашњу безбедност.

Нова мера ће посебно погодити бројне канадске пензионере који проводе зиму на југу САД.

Бета-АФП

Go home, Canadian’: Snowbird couple parting ways with U.S. amid political climate

Here’s the full and updated list of U.S. products Canada is placing a tariff on

Банка Канаде је у среду (данас) смањила своју кључну каматну стопу за 25 базних поена на 2,75% и упозорила на "нову кризу", док је покушавала да припреми економију за штету коју би царине председника Доналда Трампа могле да изазову.

Банка је такође саопштила да ће "пажљиво поступати са свим даљим променама" каматних стопа с обзиром на потребу да процени и притиске на инфлацију због виших трошкова, као и притиске према доље услед слабије потражње.

Смањење каматне стопе представља седми узастопни пут да је централна банка попустила монетарну политику, смањујући кључну каматну стопу за укупно 225 базних поена у периоду од девет месеци, чиме је постала једна од најагресивнијих централних банака на свету.