У селу Кравица служен је парастос за 158 Срба из овог места и суседних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 1993. године. За злочине у Кравици нико није одговарао.
Положено је цвеће на спомен-крст у Кравици за 3.267 погинулих српских цивила и бораца из средњег Подриња и Бирча.
Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја наставиле су прогон, убиства и уништавање српског становништва и имовине током целе 1992. и почетком 1993. године.
Ни 32 године од српског страдања нико није одговарао за убиства и злочине у Кравици, као ни за остале злочине у великом броју српских села у средњем Подрињу, изузимајући двојицу Бошњака који су осуђени за три појединачна убиства на подручју Братунца... ДАЉЕ
Српска православна црква данас обележава Свету Великомученицу Варвару, Светог Јована Дамаскина и Светог Генадија.
Свети Јован Дамаскин био је најпре први министар калифа Абдалмелеха, а затим монах у манастиру Светог Саве Освећеног. Важан детаљ из његовог живота јесте да је баш он заслужан за то што је икони Пресвете Богородице додата трећа, сребрна, рука, по чему је названа Тројеручица.
Икона Богородице Тројеручице је најпоштованија икона у Хиландару и најзначајнија икона српског народа. Припада реду оних икона које је иконописао апостол и јеванђелист Лука, први сликар хришћанства.
Помен и почаст војводи Вуку
Годишњи помен Војину Поповићу (1880–1916), легендарном војводи Вуку, https://en.wikipedia.org/wiki/Vojin_Popović
одржан је на Топличином венцу у Београду испред споменика подигнутом у његову част.
Војин Поповић је био четнички војвода и потпуковник српске војске. Учествовао је у борбама у Македонији почетком двадесетог века, у оба балканска и Првом светском рату. Био је командант Добровољачког одреда на Солунском фронту. Погинуо је 29. новембра 1916. на Груништу, у данашњој Северној Македонији, у борби против бугарске војске. На месту његове погибије налази се спомен-плоча која је обновљена.
Сећање на војводу Вука посебно негује Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца. Погледајте ВИДЕО
Српска православна црква и верници јуче су обележили празник посвећен Светом апостолу Филипу, али и Божићне покладе, које најављују сутрашњи почетак шестонедељног Божићњег поста. Дан уочи почетка Божићњег поста и последњи дан када је дозвољено јести месо, јаја и бели мрс у овој години.
Према старом народном веровању, требало би данас припремити богату вечеру и веселити се са својим укућанима. Сматра се да су покладе и дан за праштање, како би се ушло у пост без греха. Већина обичаја везаних за овај дан везана је за заштиту од духова и нечистих сила па нису ретке поворке маскираних ликова, прескакање ватре или трљање белим луком.
Свети апостол Филип један је од дванаесторице апостола, родом из Витсаиде крај језера Галилејског.
Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен Светом Јовану Златоустом, великом светитељу и реформатору који је познат и као најчувенији проповедник у историји цркве.
Рођен је у Антиохији, где је студирао богословље у склопу школе библијске егзегезе којом је руководио Диодор Тарсијски. У Антиохији је рукоположен у чин ђакона и свештеника.
Као ђакон пише "О свештенству", дело непревазиђено до данас, а као свештеник посветио се проповедничкој служби. Проповеда свакодневно, на одређене теме, али нарочито о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, осуђујући богате и оне који држе власт.
Трагедија у Алексиначком руднику када је у јами Морава погинуло 90 рудара, догодила се 17. новембра 1989. пре 35 година. Била је то највећа трагедија у историји рударства у Србији, погинула је целокупна једна смена, а у то време у Алексиначком руднику је било запослено укупно 178 рудара.
Пожар који је довео до масовног гушења, и страдања читаве смене, био је највероватније последица људске грешке и неодговорног понашања. Сматра се да су га изазвали вариоци приликом нестручног уклањања шине, апаратом за аутогено заваривање. Трагедија се догодила у транспортном ходнику, у северном ревиру на дубини од 700 метара. Размере су биле такве да у невеликој варошици Алексиначки рудник готово није било породице у којој неко није страдао.
На данашњи дан пре 25 година завршена је НАТО агресија на СР Југославију која је трајала 79 дана и током које је убијено 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције.
НАТО агресија је почела 24. марта 1999. године без одобрења Савета безбедности УН.
Последњи пројектили током агресије пали су 10. јуна 1999. године у зони села Кололеч, код Косовске Каменице, у 13.30 часова, и на касарну у Урошевцу у 19.35 часова.
Пре краја НАТО агресије у Савету безбедности УН је 10. јуна усвојена Резолуција 1244, а дан раније у Куманову је, после петодневних преговора, потписан Војно-технички споразум којим је предвиђено повлачење Војске Југославије са Косова и Метохије и улазак међународних трупа у покрајину.
Код Спомен-обележја у месту Чемерно код Илијаша данас је служен парастос за 32 српска цивила из овог села које су пре 31 годину убили припадници такозване Армије БиХ.
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова и припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња напале су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године.
Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и деце, а село су сравнили са земљом.
Чемерно је данас потпуно пусто село у коме нема ниједног Србина повратника.
Српска православна црква данас прославља трећи дан Васкрса - Васкршњи уторак.
Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.
Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се речима Светог апостола Павла, записаних у апостолским делима:
"Ако Христос не васкрсе, празна је проповед наша и празна је вера наша".
Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју веру и победу живота над смрћу.
СРНА
Резолуцијом објављеном 1. маја
Женска мировна конференција одржана је 28. априла 1915. године у Хагу, а конференција је имала две основне теме: да међународне спорове треба решавати пацифичким средствима и да жене треба да имају право глас у влади. На конференцији је било окупљено 1.136 жена делегата из 12 земаља.
Резолуција са конференције објављена је 1. маја, а подржавала је мере за међународну сарадњу, укључујући међународни суд и такозвано Друштво нација, опште разоружање и национално самоопредељење.
На конференцији је основан Међународни конгресе жена који је касније преименован у Међународну лигу жена за мир и слободу (WILPF), организацију која постоји и данас
Ауторска права Радио Оаза 2026