Ове реченице Стаменковић је могао написати и много пре 2008, ништа не би погрешио, али проблем је што је такав опис актуелан и данас.
– Када сам пре осам година почео борбу да се огради двориште Народног музеја, извесније је било да до тога не дође. Наравно да постоје изгледи да се стање поправи, с тим да морамо знати да је у сиромашним друштвима култура луксуз – каже Стаменковић за „Политику“, наводећи да Народни музеј има план како уредити дворски комплекс Милоша Великог.
Према његовим речима, уређење целог простора подразумева изградњу новог наменског објекта у којем би био смештен музејски депо.
– Нови објекат би споља, габаритима и фасадом, подсећао на Шарени, односно конак кнегиње Љубице, који је изгорео крајем 19. века. У надземном делу треба сместити канцеларије, можда сувенирницу и кафетерију, а у подземном музејски депо, који је сада рашчлањен на више локација у граду. Ту треба наћи места за препараторску и конзерваторску радионицу. На тај начин би био ослобођен конак кнеза Михаила Обреновића за сталну поставку. У корелацији са сталном поставком у Амиџином конаку, који такође треба довести у функционално стање, тако би био представљен цео 19. век. Не треба заборавити ни партер, односно двориште које треба да постане парк са скулптурама – објашњава Стаменковић.
Нови концепт дворског комплекса и Народног музеја, сматра наш саговорник, мора да подразумева његов материјално-изложбени карактер и никако не сме бити некакав паркић намењен доконим шетњама, већ наменски простор са дигнитетом историјске реминисценције и сталне поставке на отвореном највишег уметничког и изложбеног квалитета.
Бране Карталовић
Порушено, изгорело, а не раде ни телефони
Од дворског комплекса кнеза Милоша данас су остали само трагови, односно стара Милошева црква, на десној, и Амиџин конак, на левој обали Лепенице. Милошев конак је страдао у Другом светском рату, на његовом месту је зграда Тужилаштва, а Шарени, односно конак кнегиње Љубице, изгорео је крајем 19. века. Комплекс је средином 19. века допуњен зградом конака кнеза Михаила Обреновића, који је подигнут на месту некадашњег Милан-беговог конака. У средишту овог простора средином 20. века изграђена је зграда Народног музеја, којем су, због неплаћања рачуна, већ дуже време искључени телефони.
Политика
КОМЕНТАРИ