Тадић је рекао да се увек залагао да се јеврејска заједница у Србији осећа као равноправан и градивни део нашег друштва и увек ће бити на страни оних чији је етнички , културни и људски иденттет на било који начин угрожен.
„Сведоци смо настојања и покушаја да се овакве ствари забораве, да се ревидира историја нацистичких злочина, да се обнове идеологије нетрпељивости, шовинизма, расизма, етничког, верског и другог фанатизма. То у Србији не сме и не може да се деси”, истакао је Тадић.
Председник је такође рекао да ће Србија учинити све да сачува и обнови споменике жртвама холокауста и да се у Београду и широм Србије обележе сва места њиховог страдања.
Захваливши се што му је указана част да и ове године присуствује обележавању дана који сведечи о једном од најтрагичинијх догађаја новије историје у Европи, он је подсетио да су у периоду од 1939. до 1945. године немачки нацисти, у „зверском походу против оних који су били на страни слободе и људског достојанства”, убили широм Европе преко шест милиона Јевреја.
„Само на овом простору и у Јајинцима немачки нацисти и домаћи колаборационисти су, у периоду од 1941. до 1942. године гасом угушили преко 7.000 Јевреја, највише деце и жена , и већ 1942. године обавестили свет да је Београд 'ослобођен' од Јевреја”, подсетио је Тадић.
„Позивам вас да поново рачунате на своје суграђане и комшије, који су ту са вама и чије памћење остаје живо, а који настоје да из прошлости сачувају искуства рашчцовечења како би у садашњсти могли да препознају оно што ће их учинити људскијим и њихову будућност спокојнијом”, закључио је Тадић.
Министар културе је поручио да држава са својим инситуцијама чини све да покаже шта се догодило од 1941. до 1945. године, како се холокауст никада, нигде и ником не би поновио .
Марковић је истакао да и држава и сваки појединац треба достојно да чувају сећање на жртве овог холокауста како се он никада више не би поновио.
„Овде смо да истакнемо један дан у години међу свим данима, јер се сваки дан сећамо жртава. Обележавамо дан када је нађен начин да се заустави холокауст”, рекао је Марковић и додао да увек постоји начин за спречавање таквих појава.
„Увек се питамо зашто то неко није спречио. Постоје времена када појединци не могу да учине много. Али, увек постоји начин. Хвала свима онима који ће убудуће тако нешто чинити”, рекао је Марковић.
Централној државној церемонији присуствовали су данас и преживели холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, председник Савеза јеврејских општина Србије Рубен Фукс, представници министарстава, председник Скупштине Београда Александар Антић и чланови дипломатског кора.
Присуствовао је и председавајући међудржавне радне групе за међународну сарадњу у области образовања сећања и истраживања холокауста холаднски дипломата Карел де Бер.
На почетку церемоније указано је да је Међународни дан сећања на жртве холокауста установљен 2005. године Резолуцијом УН, а одабран је дан ослобађања концентрационог логора Аушвиц.
Други светски рат однео је, поред осталог, преко шест милиона недужних жртава - припадника јеврејског народа.
Директор Центра „Симон Визентал” Ефраим Зуроф поручио је да је потребно сетити се не само жртава, већ и починилаца злочина и позвао на брзо окончање случајева који су у току.
„Такође, веома је важно разумети да се неки од тих људи још увек могу извести пред лице правде. Зато позивамо све владе и земље где ти људи живе и где се то мозе уцинити, да се случајеви убрзају како би правда била задовољена,„ рекао је Зуроф у телефонској изјави Танјугу.
У Србији тренутно нема активних случајева, подсетио је Зуроф, будући да су сви осумњичени које је наша земља покушавала у протеклом периоду да изведе пред лице правде, попут Петера Егнера, Миливоја Ашнера и Шандора Кепира, умрли прошле године.
Власти сада треба да се усредсреде на успостављање Меморијалног центра на месту логора на Старом сајмишту, оценио је Зуроф.
У Музеју историје Југославије приређена је изложба „Холокауст у Србији 1941-1944.„ , под покровитељством Владе Србије и УНЕСКО, а по теми, обиму и интересовању које је изазвала у Србији и иностранству представља један од најзначајнијих пројеката који ће овим поводом бити реализован у ширим међународним оквирима.
У свим основним и средњим школама биће одржани традиционални образовни програми (часови, изложбе, радионице и др.) посвећени Холокаусту.
Танјуг