Српска православна црква данас, 19. јануара прославља велики хришћански празник Богојављење. Како и само име каже, то је дан када се човеку јавио Бог.
Црквена историја бележи догађај који се збио на реци Јордану, када је Јован крстио Господа Исуса Христа. Свети Јован је савременик Христов и његов рођак а родитељи су га добили у дубокој старости. Када су се упокојили живео је у пустињи, хранио га је анђео док је био беба а касније је сам скупљао бобице, дивљи мед, био одевен врло скромно, у животињско крзно. Народ је долазио да га види и чује а он им је говорио о доброти и о томе да је Господ међу људима. Јован је крстио људе у Јордану а једног дана му је дошао Исус Христос и тражио да и њега крсти а Јован му је одговорио:
„Ти треба мене да крстиш а ти долазуиш мени да ја тебе крстим.“
Исус му одговори:
„Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду.“ После ових речи Христос уђе у Јордан. Тада се над њим отвори небо и Дух Свети сиђе на Исуса у виду голуба, заблистао је у облику голуба над главом Исуса Христа. Истовремено са неба се чуо глас Бога Оца који је рекао:
„Ово је син мој љубљени, Он је по мојој вољи.“
Овај догађај је по свему јединствен у људској историји.
Никада до тада људи нису чули Бога да се јавља са неба. Библијска историја бележи када се Хрисотс крстио, јавио се Бог у Три Личности, Бог Отац је говорио са неба, Бог Син се крстио у реци Јордану, Бог Дух Свети силазио је са неба на главу Христову.
Због тога тај дан се зове Богојављање. И после толико векова и данас се тога дана Бог јавља човеку, позива га на покајање, на врлински живот, на љубав. А да би човек могао све то прво мора да постане члан Цркве а то значи да се крсти. Крштењем се човек пере од свих грехова, крштењем постаје члан цркве а то значи да надаље слободно и одговорно руководи својим животом, прихватајући законе Божије а изнад свега љубав као врхунски принцип свог живота.
На Богојављање се после Свете литургије, на којој се верници причешћују, свети водица коју верници носе својим кућама и користе је током целе године. Богојављенска водица може годинама да стоји а да не пропадне а посебно је користе болесни и немоћни. Према народном веровању преко ноћи, уочи Богојављења, на неколико тренутака отварају се небеса; сматра се да ће се свака добра жеља која се тада пожели остварити. Верује се и да ће те ноћи девојке на небу угледати лик младића за кога ће се удати.
На Богојављење у многим местима Србије плива се за Богојављенски крст, иако је хладно а реке често буду залеђене. Пливање за Богојављенски крст је занимљиво како онима који пливају тако и бројним посматрачима на обали.
Љиљана Синђелић Николић. МРС
Народни обичаји
Некада, од 28. новембра до Богојављења, није могло бити свадби ни венчања, а венчани дани су били од овог празника, у току целих месојеђа до месних поклада. Зато је код народа био обичај да се на Богојављење, ако је лепо зимско време, девојке и младићи лепо обуку, те иду на литију на водоосвећење, али највише иду "да би се гледали", да се младићима јаве прилике с којима да се жене, а девојкама за кога да се удају. Од тог дана обично настају прошевине и свадбе.
У народу постоји и веровање да се преко ноћи, уочи Богојављења, на неколико тренутака отварају небеса.
На слици: Икона Богојављења, XII век, Синај
Ауторска права Радио Оаза 2026