Времеплов - 9. септембар

Данас се навршава 15 година од акције хрватске војске на подвелебитска села јужно и југоисточно од Госпића под називом "Медачки џеп" у којој је погинуло или нестало 88 Срба - 46 војника, шест милиционера и 36 цивила, од којих 26 старијих од 60 година.
Према подацима Документационо-информационог центра Веритас, међу њима је било и 17 жена.
Хрватска страна је по завршеној акцији предала српској страни 52 леша, а припадници УНПРОФОР-а пронашли су накнадно још 18 лешева који су већином били масакрирани.
Хрватска војска је 9. септембра 1993. године изненада напала подвелебитска села у околини Госпића која су била већ 18 месеци под заштитом снага УН.
У мају 2000. истражиоци су пронашли још 11 лешева скривених у септичкој јами у некадашњем српском делу Госпића, од којих је шест идентификовано ДНК методом, навео је "Веритас".
На списку несталих и неидентификованих још се налази 12 особа.

Навршава 14 година од акције хрватске војске на подвелебитска села јужно и југоисточно од Госпића у којој је погинуло или нестало 88 Срба, од којих 42 цивила. Хрватска војска је 9. септембрa 1993. године, изненада напала подвелебитска села у околини Госпића, која су била већ 18 месеци под заштитом снага УН. Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас”, хрватска страна је по завршетку акције предала српској 52 леша, а припадници УНПРОФОР-а пронашли су накнадно још 18 лешева, који су већином били масакрирани.
У мају 2000. истражиоци су пронашли још 11 лешева скривених у септичкој јами у некадашњем српском делу Госпића, од којих је шест идентификовано ДНК методом, навео је „Веритас”. На списку несталих и неидентификованих још се налази 12 лица.
За злочине у Медачком џепу Хашки трибунал подигао је оптужнице против тројице генерала хрватске војске - Јанка Бобетка, Рахима Адемија и Мирка Норца, које их терете за злочине против човечности и кршења закона и обичаја рата.
Познато је да се током операције Хрватска војска сукобила са канадским јединицама УНПРОФОР-а. Тада је погинуло преко 20 Хрвата.
На мапи: Овладавање простором Дивосела и Читлука

Рођен је 9. септембрa 1772. године, писац и глумац, отац српског позоришта. Гимназију је учио у Калочи и Сегедину, лицеј и права у Пожуну (Братислава), а доста је путовао учећи стране језике. Прва "театрална представленија" приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. године. У Србији је с прекидима боравио од 1833. до смрти 1847. и као "књажевско-сербског театра директор"; основао је 1834. и 1836. прве позоришне трупе у Крагујевцу и Београду. Био је противник језичке реформе Вука Караџића.
Написао је "Путешествија" и 21 драмско дело, укључујући "Крешталицу", "Фернанда и Јарику" и "Љубовнају завист через једне ципеле".