Времеплов - 30. септембар

Рођен је 30. септембрa 1876. године, позоришни критичар и дипломата, реформатор стиха и велики зналац језика, члан Српске краљевске академије, председник српског Пен клуба. После завршених студија права у Паризу, радио је у Београду као чиновник, а од 1904. био је у дипломатској служби. Појавио се у јавности 1903. збирком "Песме", као потпуно изграђен писац, мисаон и осећајан, песник унутарњих немира и сукоба, чији песимизам потиче од интелектуалног размишљања о пролазности света. Објавио је 1912. збирку "Нове песме" и 1936. "Песме".
Педесетак песама, колико је укупно написао, одликује се елеганцијом и савршенством форме и спада у врх српске лирике 20. века, попут песама "На Газиместану", "Јефимија", "Долап", "Симонида", "Напуштена црква", "Орхидеја", "Љубавна песма", а његове позоришне критике израз су задивљујуће ерудуције и поузданог суда.

Разрезао сам жиле,
на оштром стаклу сна.
У мојој крви зрцале се небеса.
Овде на Балкану, на Сави, на Јадрану,
и гаврани су сити меса...
Критички осврт