Времеплов - 23. септембар

Црногорци су у Мљетичку на Дурмитору 23. септембра 1840. године, убили 80 турских војника и муселима гатачког, пивског и дробњачког Смаил-агу Ченгића, који је пошао да купи харач. О том догађају спеван је херојски еп "Смрт Смаил-аге Ченгића", приписан Ивану Мажуранићу, при чему је игнорисано сведочанство из прве руке Љубомира Ненадовића у "Писмима из Италије", према којем је аутор епа Петар II Петровић Његош. Црногорски владар и владика се у марту 1851. у Напуљу пожалио Ненадовићу, који је управо читао "Лажног цара Шћепана Малог":
"Жао ми је, кад тако радо читате моје стихове, што немам овђе пјесму Ченгића. Знам да би вам се врло допала. Дође ми један, и кад сам му је прочитао, зациганчи - дај ми, дај ми; и ја му дадох, а пријепис није ми остао."

Српски војвода, вођа ускока у Равним Котарима у северној Далмацији, погинуо је 23. септембра 1689. године, у нападу на Турке у Дувну. Заробљен је у борби с Турцима 1666. и одведен у Цариград, одакле се после 14 месеци избавио бекством, што је опевано у српској народној песми "Ропство Јанковић Стојана", а 1686. отео је Сињ од Турака.
За подвиге у борбама против Турака, млетачке власти одликовале су га титулом кавалијера и дале му велико имање у Котарима. 
ПРОЧИТАЈТЕ И ВИ
Ропство Јанковић Стојана