Времеплов - 10. септембар

Данас 11. септембарa православни хришћани обележавају Усековање главе светог Јована Крститеља. Смрт Јована Крститеља догодила се пред Пасху, а празновање на данашњи дан установљено је зато што је тог дана освећена црква коју су над Јовановим моштима у Севастији подигли цар Константин и царица Јелена.
Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на Усековање Светог Јована Крститеља

Рођен од оца Петра и мајке Илинке у селу Бушевић у Крупској општини али је своје најбоље године провео у Костајници. Прича се да је Пеција сам научио писати и читати, а да је осим српског говорио и турски језик. Од младих дана Петар није могао мирно гледати турско зло па се већ у двадесет и другој години диже у хајдуке и од тада, до краја свог живота, Турцима задаје бриге и проблеме. У јесен 1858. заједно са хајдучким харамбашом Петром Гарачом из Стригове, диже велику буну у Кнешпољу и пред Костајницом сагради шанац познатији под називом "Пецијин шанац". Уз поменуте хајдуке скочио је и напаћени народ па се на шанцу одиграла жестока битка између турака и устаника. После дуге и тешке борбе Турци су успели устанике натерати преко реке Уне у Хрватску Костајницу где се је већина предала аустро-угарским стражама. Пеција и Гарача са још 300-тињак устаника се нису дали предати већ су прешли преко моста назад међу Турке који су се разбежали испред Пецијиног ножа тако да су умакли у Пастирево. Ова буна је у народу позната као Костајничка или Пецијина буна, а ређе као Кнешпољска буна.