Времеплов - 30. август

Међународни дан несталих обележен је у Београду окупљањем које је организовала Координација српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије. Од државних органа затражено да саграде споменик људима несталим у ратовима.
Овај дан је установљен пре 25 година у знак сећања на жртве ратова, злочина против човечности, или кршења људских права, чија је судбина непозната.
Први пут ове године, у Београду није било протестне шетње, већ је на Тргу Николе Пашића одржан скуп с поруком "Дајте нам место где ћемо нашим најмилијима полагати цвеће".
Чланови породица несталих положили су руже на импровизовану спомен плочу с натписом "У спомен жртвама страдалим у ратовима 1999-2000. године на простору бивше Југославије".
Председница Удружења породица заробљених и несталих из Републике Српске Милијана Бојић истакла је да би за земље региона један од услова за чланство у Европској унији требало да буде и решавање судбине несталих у ратним сукобима.
"Бројка од 17.000 несталих од којих је око 5.000 Срба заиста их обавезује на један такав услов. Не може се преко масовних гробница у Европску унију", навела је Бојић.

Авиони НАТО пакта су 30. августa 1995. године почели серију масовних напада на војне и цивилне циљеве у Републици Српској да би Хрватима и муслиманима омогућили територијална освајања. У бомбардовањима у којима је коришћена и радиоактивна муниција - изведеним уз „објашњење” да она треба Србе у Босни да „доведу за преговарачки сто” - погинуло је више од сто цивила, а Хрвати и муслимани су захваљујући помоћи из ваздуха освојили око 4.000 квадратних километара на западу РС, одакле је морало да избегне више од 170.000 Срба. Првог дана бомбардовања противваздушна одбрана Војске РС је близу Пала оборила француски авион „мираж 2000” из којег су се два пилота спасла катапултирањем.
НА СЛИЦИ: Бомбардовање српских положаја током операције 'ОСЛОБАЂАЈУЋА СНАГА'

Српског сликара Саву Шумановића, мајстора пејзажа, актова и мртве природе, усташе су 30. августa 1942. године стрељале у Шиду у Другом светском рату, после зверског мучења. Дуго је живео у Паризу, а од 1930. у Шиду. Његове велике композиције "Доручак на трави" и "Пијана лађа" убрајају се у најзначајнија дела нашег модерног сликарства. Најбоља његова дела чувају се у Народном музеју у Београду, збирци Павла Бељанског и галерији "Сава Шумановић" у Шиду.
За много више информација о Сави Шумановићу и малој изложби радова посетите ова два сајта.
Шумановић за 100.000 евра