Времеплов - 28. август

Световно име Хранислав Ђорић пре него што се 1951. замонашио у Студеници. У време комунистичке диктатуре Јосипа Броза био на челу Српске православне цркве, у једном од најтегобнијих периода њене дуге историје. Богословски факултет студирао је у Београду, а права у Паризу. После смрти патријарха Викентија 1958, изабран је за црквеног поглавара.
Једна од његових највећих заслуга је та што је успео да се избори да се настави изградња Храма Светог Саве у Београду, после вишедеценијске борбе градња је одобрена 1984. Забележено је да је 88 пута патријарх Герман подносио молбу и водио разговоре са разним инстанцама власти, док се није изборио за наставак градње, после 26 година његове службе. Изградња храма је поново почела када је 12. маја 1985. одслужена архијерејска литургија и постављена повеља.

Један од оснивача српске модерне, умро је 28. августa 1960. године. Филозофски факултет је завршио у Београду, био је гимназијски професор у Ваљеву и Београду, уређивао је више часописа, од којих је најзначајнији "Мисао". Критика је оштро реаговала на његову прву збирку песама, "Посмртне почасти", прожету песимизмом, у којој је драматично опевао болну трагедију љубави, душевне кризе и горчине, неспокој, побуну и осећање смрти. Каснији стихови мисаоно су сложенији, али и у њима преовладава резигнација. Испевао је и низ родољубивих песама. Преводио је с француског и енглеског - посебно су врсни његови преводи дела Вилијама Шекспира. Остала дела: збирке песама "Дани и ноћи", "Оковани слогови", "Стихови", "Песме", књиге есеја "Разговор о књижевности", "Огледи из естетике".
ПАРАДОКСИ СИМЕ ПАНДУРОВИЋА

Од рана у бици на Делиграду, 28. августa 1813. године, умро је јунак из Првог српског устанка, Јован Курсула, мегданџија опеван у народним песмама. У низу битака истакао се јунаштвом, посебно у боју на Црном врху 1809, кад су Турци под командом Алије Гушанца покушали да продру у Гружу и Јасеницу, и у септембру 1810. на Варваринском пољу, кад је јунаштвом задивио и Турке и руске добровољце који су се борили на страни Срба.
Гроб му се налази поред цркве Светог Арханђела Михаила, на падини планине Котленик. По свему судећи, Курсула није ни употребљавао ватрено оружје већ је на мегдан излазио само са гвозденом палом затуреном за раме. Најчувенији је његов мегдан на Варваринском пољу 1810. године.
ЈОВАН КУРСУЛА - МЕГДАНЏИЈА