Времеплов - 27. август

Данас, 28. августa, је хришћански празник Велика Госпојина, односно Успење Пресвете Богородице. Марија је после рођења Исуса Христа живела 48 година, а према хришћанским књигама, на дан њене смрти сишао је с неба Христос и позвао је к себи. Трећег дана после сахране, апосотол Тома отворио је њен гроб, али у њему није било тела, што је значило да се "успела на небо". Међу православним Србима, тај дан се празнује као крсно име неких родова, заветни дан неких насеља, а негде се одржавају литије. На Велику Госпојину се беру лековите траве и одлази на изворе који имају лековито дејство.

Умро је 27. августа 1916. године, један од најистакнутијих стваралаца у српском реализму, национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. По повратку са студија славистике у Бечу и службовања у Србији и Скопљу, дуго је био без посла, осуђиван је и тамновао је у Бања Луци и Тузли. У Бања Луци је покренуо лист "Отаџбина", који је често забрањиван. Једрим и сажетим приповедањем и свежим поетским језиком, снажно је приказао планински завичај у Босни, живот у њему и судбину сељака, а у сатирама је бритко критиковао прилике у којима су живели потлачени босански сељаци под аустроугарском окупацијом. Дела: сатире "Јазавац пред судом", "Суданија", збирке приповедака "С планине и испод планине", "Јауци са Змијања".

"Несрећан си, Народе мој, биједна си, Отаџбино моја! Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју. Знам ја то све и осјећам, али ми не дају пјевати о срећним данима минула времена, али ми не дају кукати над општим јадом твојим, Народе мој, заробљена и кукавна Отаџбино моја!"
"Молитва", Петар Кочић

САБРАНА ДЈЕЛА I-IV

Дaнaс сe нaвршaвa 100 гoдинa (27. августа 1907.) oд кaдa je Пeтaр Први Кaрaђoрђeвић, удaривши срeбрним чeкићeм кaмeн-тeмeљaц, oбeлeжиo пoчeтaк грaдњe Дoмa нaрoднe скупштинe.
Здaњe je 1984. прoглaшeнo зa спoмeник културe и свeдoк je смeнe нeкoликo урeђeњa и држaвa. Билo je дoм двe крaљeвинe, чeтири рeпубликe, jeднe држaвнe зajeдницe, дa би сe, нa крajу, врaтилo свojoj првoбитнoj нaмeни, пoстaвши Дoм нaрoднe скупштинe Србиje.
Зa скупштинску згрaду изaбрaнo je мeстo у близини Тaшмajдaнскoг пaркa у Бeoгрaду, гдe je 1830. прoчитaн султaнoв хaтишeриф кojим je српски нaрoд дoбиo прaвo нa слoбoду. Oсим хaтишeрифa, скупштинскa библиoтeкa чувa и другa дoкумeнтa из тoг врeмeнa, измeђу oстaлoг примeрaк Срeтeњскoг устaвa.