Месец | Дан у месецу | ||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
јануар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
фебруар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
март | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
април | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
мај | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
јун | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
јул | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
август | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
септембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
октобар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
новембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
децембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Преминуо је 23. августа 1989. године, вајар, у чијем опусу посебну целину чине медаљони с портретима и бисте. У ранијој фази претежно је радио у техници ковања декоративне композиције, а касније је скулпторски језик заснивао на споју фигуралних и апстрактних елемената, инспиришући се српском средњовековном историјом. Београду је поклонио монументалне скулптуре деспота Стефана Лазаревића и Милутина Бојића, Крушевцу цара Лазара (на слици), а на рељефима је овековечио многе глумце и знамените личности културе и уметности. Обично је уз име додавао потпис "вајар вароши београдске". Последње његово дело је крст на храму Светог Саве на Врачару.
Пoчeлa je 23. августа 1958. године дa eмитуje eкспeримeнтaлни прoгрaм из нeдoвршeнoг студиja нa Сajмишту, кojи су грaђaни мoгли дa прaтe нa тeлeвизиjским aпaрaтимa пoстaвљeним у излoзимa прoдaвницa и нa нajвaжниjим jaвним мeстимa пo грaду. Првo сe нa eкрaну у 8.50 сaти пojaвилa сликa Мeштрoвићeвoг 'Пoбeдникa' сa Кaлeмeгдaнa, a прoгрaм су нajaвили и вoдили Oливeрa Живкoвић, Брaнислaв Суруткa и Oлгa Нaђ. Тадашњи програм чиниле су информативне емисије, документарни филмови, забавна емисија "Отворена врата" и домаћи играни филмови. Рeдитeљ првoг дирeктнoг прeнoсa сa oтвaрaњa Мeђунaрoднoг сajмa тeхникe и нaучних дoстигнућa биo je Мирoслaв Дeдић, a прву инфoрмaтивну eмисиjу 'Днeвник' oд 20 чaсoвa вoдиo je Милoje Мићa Oрлoвић.
На слици први телоп ТВБ
На данашњи дан пре 123 године Србија је добила железницу. Без обзира на то што је први свечани воз из Београда пут Ниша кренуо 23. августа 1884. године, као званичан дан када је Србија увела железнички саобраћај узима се 15. септембрa. Тада је кренула прва редовна композиција са путницима.
Изградња првог „гвозденог пута”, дугачког 243,5 километара започета је 3. јула 1881. године. Кнез Милан Обреновић тада је сребрним будаком недалеко од данашњег моста „Газела” ударио темељ „Српским државним железницама”. Радовима је првобитно руководило француско друштво „Генерална унија” које је након годину банкротирало тако да је посао преузело Друштво за изградњу и експлоатацију српских државних железница. Радови су, уз многобројне перипетије, окончани са закашњењем од 15 месеци.
Тако је, у најкраћим цртама, Србија добила железницу. Међутим, прича о изградњи прве пруге не би била потпуна без предисторије, која почиње 1837. године. Тада је Милош Обреновић дао прву званичну идеју за изградњу железнице, и из тог времена остао је текст под насловом „Гвоздени пут и паравоз”, који је објавио „Сербски народни лист” из Пеште.
Од идеје до првог покушаја изградње „гвозденог пута” протекло је 14 година. Александар Карађорђевић 1851. године од Порте у Истанбулу тражи начелну сагласност да изгради прву пругу. Турској се није допала српска иницијатива, тако да она убрзо шаље „своје” геометре из Енглеске, да одреде трасу пруге која ће одговарати интересима Отоманског царства. Када је чуо за то, Александар Карађорђевић се толико разбеснео да је геометре протерао из земље.
Ауторска права Радио Оаза 2025