Времеплов - 2. август

Илиндан - дан светитеља Илије, међу православним Србима један од најпоштованијих празника, слави се 2. августа. У народу се верује да свети Илија управља муњама и громовима, па га зову и Громовник; тог дана се не ради у пољу јер се верује да би рад могао да навуче гнев светитеља.
Свети Илија је родом из племена Аронова из града Тесвита, због чега се још зове и Тесвићанин. Када се Илија родио, његов отац Савах видео је око сина анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене. Великим чудесима Илија је доказао силу и власт Божју. Затворио је небо и киша није падала три и по године, а огњем са неба запалио је жртву Богу своме. Молитвом је затим послао кишу на земљу, чудесно умножио брашно и уље у кући удовице Серепти и васкрсао њеног умрлог сина. На Хориву је пророк Илија раговарао са Богом и чуо му глас.

Донесен је 2. августа 1893. године пропис којим се први пут у војску Краљевине Србије уводи "ваздушна сила". Документ је потписао краљ Александар Обреновић и њиме је предвиђено да се при "инџинирији", у свакој дивизији "по могућству", образују још и "ваздухопловска и велосипедска одељења" балона, јер се први авион, летелица браће Рајт, појавио тек десетак година касније.
Данашњи дан слави се као Дан авијације Ратног ваздухопловства и одбране Војске Србије.

Рођен је 2. августа 1876. године, српски лингвиста, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије (после Другог светског рата Српска академија наука и уметности) од 1937. до смрти 1960. и члан свих словенских академија. После завршене Велике школе у Београду, студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви.
Основао је и уређивао часописе "Јужнословенски филолог" и "Наш језик". Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општесловенског акцентног система. Под његовим руководством САНУ је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа.
Дела: "О језичкој природи и језичком развитку" (два тома), "Правопис српскохрватског језика", "Дијалекти источне и јужне Србије", "О двојини у словенским језицима", "Галички дијалекат".
Велики Вуков следбеник („Глас јавности“, 9. новембар 2000.)