Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Времеплов - 18. август

Месец Дан у месецу
јануар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
фебруар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29    
март 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
април 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
мај 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
јун 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
јул 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
август 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
октобар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
децембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Страница: 1

Преображење Господње празнује се 6./19. августа као сећање на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје потоње страдање и славу.
Према Јеванђељима, Исус је треће године своје земаљске проповеди на Тавор повео своје ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен „са лицем сјајним као сунце и хаљинама светлим као снег.
Овај празник је у православљу познат и као летње Богојављење јер су се и тада, како пише у Јеванђељу, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца – „Ово је Син мој љубезни... њега послушајте.
Исус, који се преобразио на Гори у присуству Мојсија и пророка Илије, најавио је небеску снагу нове вере и своју улогу Цара над царевима која надилази старозаветне законе и пророке.
Према речима владике Николаја Велимировића, ово небеско сведочанство о Исусу Сину Божјем „требало је да послужи у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у његову крајњу победу.

Наставак...

Умро је 18. августа 1872. године, један од најзначајнијих песника епохе илиризма, чија се лирика креће од заносног родољубља до мрачне рефлексивности и крајњег песимизма. После завршене Војне академије у Винернојштату, ради напредовања у каријери прешао је у римокатоличанство и напредовао до чина генерала, учествујући у свим ратовима Аустрије његовог доба. Испрва је писао на немачком, али је убрзо почео да пише искључиво на српском језику, па се његовим правим књижевним почетком сматра песма "Зора пуца, бит ће дана". Написао је и низ топлих љубавних песама, од којих се многе певају и сада, као "Мируј, мируј, срце моје". Дела: збирке песама "Првијенци", "Нове пјесме", драма "Краљевић Марко", епови "Лопудска" (недовршен), "Први људи", "Пустињак" (недовршен), либрета "Владимир и Косара", "Сиротица".

Рођен је 18. августа 1831. године, композитор, пијаниста и хоровођа, значајан за српску музику као оснивач националног правца, записивач и хармонизатор српског црквеног појања. Школовао се у Араду, Сегедину, Пешти, а у Бечу је студирао композицију. У Сремским Карловцима је проучавао и бележио дотад само усменом традицијом сачувано српско црквено појање, а потом је био хоровођа Београдског певачког друштва. Допринео је да се за српску музику заинтересују страни композитори, посебно руски, укључујући Петра Илича Чајковског ("Словенски марш") и Николаја Андрејевича Римског-Корсакова ("Фантазија на српске теме"). Дела: "Православно црквено појање у српскога народа", шест свезака "Српских народних песама", које је хармонизовао за хор, за глас и клавир, или само за клавир.

Срби су на брду Иванковац код Ћуприје, 18. августа 1805. године, у једној од највећих битака у Првом српском устанку, први пут потукли регуларну војску Отоманског царства. Напредовање устаника који су заузели више градова, укључујући Ужице и Карановац (Краљево), узнемирило је султана, који је наредио Хафиз-паши, именованом за београдског везира, да с 15.000 војника крене од Ниша ка Београду. На Иванковцу се под командом Миленка Стојковића (на слици) и Петра Добрњца утврдило око 2.000 Срба који су издржали више турских јуриша, а битку је решио вођа устанка, Ђорђе Петровић Карађорђе, који је ноћу између 18. и 19. августа с више од 4.000 устаника браниоцима притекао у помоћ из правца Јагодине, па су се Турци повукли у Параћин. После два безуспешна напада на висове око Параћина 20. августа и нових губитака, Хафиз-паша је - већ поколебан озбиљним губицима на Иванковцу - био приморан да се повуче ка Нишу. Победа је силно увећала самопоуздање устаника, који су се дотад успешно сукобљавали само с дахијама.

Страница: 1