Времеплов - 17. август

Умро је 17. августа 1908. године, највећи српски сатиричар, који је оштро, критички и духовито сликао власт огрезлу у корупцију и насиље, лажно родољубље и до сервилности послушно грађанство. После завршетка Велике школе у Београду, био је наставник у Врању, Пироту и Лесковцу, а из службе је отпуштен као противник режима Обреновића. Од 1905. до смрти био је шеф коректора Државне штампарије у Београду. Уређивао је сатирични лист "Страдија". Почео је реалистичким приповеткама из сеоског живота, али је убрзо почео да пише сатиру, створивши дела универзалне вредности.
Дела: сатиричне приповетке "Страдија", "Вођа", "Данга", "Мртво море", "Краљевић Марко по други пут међу Србима".
Радоје Домановић
САТИРЕ

Рођен је 17. августа 1761. године, политичар и правник Сава Поповић, познат као Сава Текелија, председник Матице српске, народни добротвор. Великим завештањем од 150.000 форинти, неколико кућа и имања, основао је 1838. у Будимпешти задужбину "Текелијанум" под управом Матице српске, како би српским ђацима из Војводине омогућио унивезитетско школовање у главном граду Угарске. Активно је учестововао у политичком животу угарских Срба и материјално је помогао Матици српску, која га је 1838. изабрала за доживотног председника. Бавио се научним радом и превођењем и написао занимљиве мемоаре "Грађа или материјал за описаније живота мога". Пре Другог светског рата, Матица српска је из Будимпеште пренела у Нови Сад библиотеку "Текелијанума", а зграда интерната је уз одштету уступљена Мађарима.
Текст о Сави Текелији

Завршено је 17. августа 1552. године, штампање прве књиге у Београду познате као "Београдско четворојеванђеље". Књигу је крупним ћириличним словима, која је резао јероманах Мардарије, штампао Тројан Гундулућ, члан Дубровачке колоније у Београду, који је наставио посао кнеза Радише Димитријевића, после чије је смрти преузео штампарију.
Из речитог поговора на крају књиге сазнаје се да је штампарију основао кнез Радиша Дмитровић, који је набавио опрему и излио слова, али и да га је у току ових припрема изненада задесила смрт. Посао је наставио Дубровчанин Тројан Гундулић преневши штампарију у свој београдски дом и о своме трошку завршио књигу. Припрему и руковођење штампања поверио је јеромонаху Мардарију из манастира Мркшине цркве. Назначено је и да је књига настала у време великог турског владара, амурата султана Сулејмана, и да је завршена 4. августа 1552. године у Београду.
Раскошно београдско Четворојеванђеље