Времеплов - 11. август

На данашњи дан навршило се пет година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце на ријеци Бистрици, у Гораждевцу код Пећи, а починиоци злочина још увијек нису пронађени.
Тим поводом у Гораждевцу биће служен помен Ивану Јововићу (19) и Пантелији Дакићу (12), који су убијени из аутоматског оружја 13. августа 2003. године, док су се купали на Бистрици. У том нападу тешко су рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).
Портпарол Косовске полицијске службе (КПС) Ветон Ељсани рекао је Бети да полиција и даље трага за починиоцима и да “случај неће бити заборављен”.
Ељшани је у име КПС поново апеловао на све који могу да помогну у расветљавању тог случаја, да се јаве надлежним органима.
Подсетио је да је поводом злочина у Гораждевцу, пре нешто више од годину дана, формирана нова група истражитеља састављена од UMINK и КПС полиције, која је обавила информативне разговоре са већим бројем људи, али није дошла до информација потребних за хапшење починилаца.

Словеначки лингвиста и слависта. Био је члан бечке дворске књижнице и цензор словенских и новогрчких књига. Радио је на стварању заједничког књижевног језика Словенаца, а помогао је и пројекту Вука Караџића у обликовању српског књижевног језика темељеног на народном говору. Наиме, Јернеј Копитар је превео (истолковао) речи на немачки и латински језик. Када је Вук Караџић дошао у Беч 1813. после I српског устанка, написао је књигу о пропасти тог устанка. Замолио је Јернеја, као цензора словенских књига у Бечу да му је објави. Јернеј то није учинио, али се заинтересовао за рад Вука Караџића, па му је већ наредне године објавио ‘Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану’ као и ‘Малу просто-народњу славеносербску пјеснарицу’. До краја Копитаревог живота, међу њима је владало изузетно пријатељство и борба за народни српски језик као званичан у Србији.
Заслугом Јернеја Копитара, покренуте су у Бечу 1813. године "Српске новине".
Умро је у Бечу 11. августа 1844. године.
Прочитајте и мало другачије коментаре о Вуку и Копитару
Вук и језичко расуло
И овај
ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ
КАТОЛИЧКИ УНИЈАТА И РУШИЛАЦ СЛОВЕНСКО-ПРАВОСЛАВНЕ КУЛТУРЕ

Мађарски војсковођа влашко-словенског, у српским народним песмама познат као Сибињанин Јанко, ердељски војвода и краљевски намесник, отац мађарског краља Матије I Корвина (Matyias Corvin).
Био је једна од водећих личности у великом сукобу Европљана са Турцима у 15. веку, симбол борбе против Турака. Предводио је више успешних крсташких експедиција против Турака, потукао их је 1441. код Београда, 1442. код Сибиуа и исте године код Гвоздених врата у Трансилванији (Ердељ), али је 1448. претрпео пораз на Косову, кад су му Турци готово уништили војску, после чега је у народу настала изрека "Касно Јанко на Косово стиже".
За пораз се осветио 1454, кад је мађарска и српска војска под његовом командом до ногу потукла Турке код Крушевца. Разбио је турску опсаду Београда 1456. године (на слици), али се затим разболео од куге и умро 11. aвгуста 1456. године у Земуну.