Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Времеплов - 25. јул

Месец Дан у месецу
јануар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
фебруар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29    
март 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
април 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
мај 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
јун 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
јул 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
август 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
октобар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
децембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Страница: 1

Рођена је у селу Буковцу, у Срему. Прву песму написала као тринаестогодишња девојчица, а своје радове је објављивала, од седамнаесте године до смрти, у многим листовима и књижевним часописима.
Припадала је кругу Тицарских песника. Била је учесник у национално-политичим догађајима свога времена, одржавала везе и преписку са истакнутим савременицима. Објавила је преписку са Вуком Караџићем и
Мином Вукомановић и лирски дневник “У Фрушкој Гори 1 и 2”.
Родољуб и песник, зарана прослављена као песмотворка, Милица Стојадиновић Српкиња је прозвана 'Врдничком вилом'.
У времену када су писмене жене биле реткост, Милица је својим романтичарским саставима изазивала дивљење, представљајући весника не само заступљености жена у нашој књижевности већ и у националном препороду.

Наставак...

Вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе је, одмах по повратку у отаџбину из Русије, 25. јула 1817. године убијен у зору у Радовањском Лугу код Велике Плане, према налогу кнеза Милоша Обреновића. Милош је затим - као доказ верности - послао његову главу турском султану.
Карађорђе је творац прве слободне српске државе после пада Србије 1459. године под турско ропство и родоначелник краљевске династије Карађорђевић. У аустријско-турском рату био је хајдук, затим трговац у Тополи. Као буљубаша, учествовао је у акцијама против јаничара.
На збору у Орашцу у фебруару 1804. изабран је за вожда у борби против Турака. Истеравши Турке из Србије после победа на Иванковцу, Мишару и Делиграду и ослобођења Београда, настојао је да издејствује признање Србије, али међународни услови нису били повољни. Ојачао је везе с Црном Гором и Русијом и 1807. створио српско-руски војни савез, окончан за Србију крајње неповољним Букурештанским миром 1812.
После слома устанка 1813. године, избегао је у Аустрију, затим у Русију, поставши по повратку жртва саборца из Првог српског устанка.
Слика: Ђура Јакшић - Убиство Карађорђа (детаљ)
Место погибије Карађорђа у Радовањском лугу (Велика Плана)

Страница: 1