Времеплов - 23. јул

На челу СПЦ био је само седам година, од 1930. до 1937. године. Краљ Александар I Карађорђевић као да није знао за његове речи: "Нисам довољно послушан да бих био заповедник", па је веровао да је у Варнави добио послушног патријарха, који ће цркву учинити сервилним слугом државе како је то био обичај у Србији. Уместо тога, Варнава је од расцепкане СПЦ у шест разних законодавних, административних, финансијских и јерархијских подручја, новим Уставом цркве и строгим правилима устројио СПЦ на модеран начин и успео да је одвоји од државе.
Током те реорганизације формиране су две нове епархије, Загребачка и Мукачевска, тако да је у састав Српске Цркве улазило укупно 27 епархија, са викарном Скадарском епархијом у Албанији.
У његово време активиран је црквени живот у свим порама друштва, тако да је почела градња многих храмова, па је његовом иницијативом започета и изградња храма Светог Саве на Врачару у Београду (тренутно највећег у употреби православног храма на свету).

Аустроугарска је 23. јула 1914. године упутила ултиматум Србији, окрививши је за атентат у којем је 28. јуна 1914. у Сарајеву убијен престолонаследник Франц Фердинанд и захтевајући одговор у року од 48 часова. Услови ултиматума били су понижавајући и унапред се рачунало на то да их Србија као суверена држава неће прихватити. Уз подршку Немачке, Беч је одлучио да Србију војно казни, највише због јачања њеног ауторитета у јужнословенским деловима Аустроугарске.
У ноти је затражено објављивање изјаве у којој се индиректно признаје кривица за атентат, уклањање свих официра противника Аустроугарске и дозвола српске владе да аустроугарска полиција води истрагу на територији Србије. Српска влада формулисала је одговор који је, чак и према суду немачке дипломатије, био ремек-дело. Имајући у виду крајњу исцрпљеност балканским ратовима, српска влада прихватила је све захтеве, осим захтева да аустроугарски органи воде истрагу у Србији.
Аустроугарска је то искористила да 28. јула 1914. године Србији објави рат, чиме је започео Први светски рат.
На слици-Франц (Фрањо) Фердинанд

Рођен је 23. јула 1888. године, политичар, економски стручњак, универзитетски професор. Средњу школу је похађао у Ужицу и Београду. Дипломирао је на Правном факултету у Београду (1906-10). Докторирао из области финансија 1911. Био је на специјализацији у Немачкој, Енглеској и Француској (1911-14). Између осталог провео је једно време на обуци у француском Министарству финансија. Службеник Министарства финансија Краљевине Србије постао је 1914. Начелник Главног државног рачуноводства у Министарству финансија постаје 1918. Приватни наместеник Енглеске трговачке банке у Београду је од 1918.
Министар финансија био је од 16. децембра 1922. до 27. јула 1924, од 6. новембра 1924. до 8. априла 1926, од 20. децембра 1934. до 24. јуна 1935. Председник Владе и министар иностраних послова Краљевине Југославије је од 24. јуна 1935. до 5. фебруара 1939.