Времеплов - 19. јул

У Београду су, 19. јула 1937. године, одржане велике демонстрације поводом подношења скупштини на ратификацију конкордата Ватикана и Југославије. У овом догађају, касније названом "Крвава литија", жандарми су се брутално обрачунали са свештеницима Српске православне цркве и народом који је протестовао против конкордата. Конкордат који је 1935. склопила влада Милана Стојадиновића није ратификован због огромног притиска јавног мњења.
Први такав уговор (Вормски конкордат) склопили су 1122. папа Каликст II (Calixtus) и цар "Светог Римског Царства" Хенрих V. Први конкордат на Балкану потписала је Црна Гора 1866, затим Србија 1914. Конкордатом се државе обавезују Римокатоличкој цркви на економске и правне привилегије.

Умро је 19. јула 1936. године, политичар и геолог светског гласа, утемељивач геолошке науке у Србији, председник Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, члан многих иностраних друштава и академија. Основао је Српско геолошко друштво, Минералошко-геолошки завод и часопис "Геолошки анали Балканског полуострва". Аутор је многих радова из свих области геологије и прве геолошке карте Србије и Југославије. Био је министар просвете и спољних послова Србије и један од оснивача Републиканске демократске странке. У политику је ушао под утицајем Живојина Жујовића и Светозара Марковића.
Дела: "Геологија Србије I и II", "Топографска и петрографска геологија", "Општа геологија".
Књига „Камено доба“ у електронском облику
Портрет насликао Урош Предић

Умро је 19. јула 1427. године, владар и писац, назван Стефан Високи, кнез од 1389. до 1402, затим деспот, син кнеза Лазара Хребељановића. У прво време владао је очевим земљама уз помоћ мајке, кнегиње Милице, и до 1402. признавао је власт Отоманског царства и султана Бајазита на чијој се страни борио у биткама на Ровинама 1395., код Никопоља 1396., и код Ангоре 1402. Султан му је поклонио област Вука Бранковића с Приштином и Пећи.
После пораза Бајазита код Ангоре од монголског владара Тамерлана, осамосталио се и приближио Угарској, од које је 1403. добио Мачву и Београд који је прогласио престоницом, а 1421. наследио је Зету. Ојачао је централну власт и сузбио сепаратизам властеле, реформисао војску и преуредио управу.
Србија је под њим доживела економски и културни процват. Подигао је манастир Манасију, подстицао преписе и преводе књига, а и сам се бавио књижевношћу - написао је посланицу "Слово љубве”.
Најкрасније место од давнина
Хронологија живота Деспота Стефана Лазаревића