Времеплов - 16. јул

Филмска, позоришна и ТВ-глумица, родила се 16.4.1941. у Београду, где је и умрла 16. јула 1981. године. Кћерка Милорада Спасојевића, путујућег глумца, и мајке, позоришне кројачице, готово је одрасла на сцени. Апсолвирала је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.
Низ запажених улога имала је и на филму, пленећи темпераментом, интелигенцијом и проживљеношћу своје глуме.
На телевизијском фестивалу у Монте Карлу Неди Спасојевић је припала Златна нимфа.
Глумица природне отмености, која је из ње зрачила на поетичан начин, најбоље улоге остварила је као члан Атељеа 212 (Еурипид-Сартреовим Тројанкама, Кишовој Електри итд.) Од 1973. до смрти чланица је Народног позоришта, за које време је добила и Стеријну награду. Филмску каријеру отпочела је улогом сељанке у епизоди Пут Н. Рајића у омнибусу Време љубави (1966), за коју на фестивалу у Пули добија дебитантску награду.

Рођен је 16. јула 1858. године, ослободилац Београда 1918. у Првом светском рату. Као питомац Артиљеријске школе, учествовао је у српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а у српско-бугарском рату 1885. истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда (садашњи Димитровград).
У Првом балканском рату 1912. и 1913. као начелник Штаба Прве армије, изузетно је допринео победама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913, пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата.
У Првом светском рату командовао је Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни после рањавања. После мучког напада Бугара 1915, с неупоредиво слабијим снагама их је спречио да продру на Косово, што је - уз потпору црногорске војске с другог бока - омогућило одступање српске армије преко Албаније.

За време цариградског патријарха Михајила Керуларија, 16. јула 1054. године дошло је до раскола између источне и западне цркве. Непосредни повод за раскол био је безазлена расправа о употреби бесквасног хлеба у богослужењу.
Кардинал Хумберт полођио је 16. јула 1054. године на олтар Свете Софије булу, којом искључује Керуларија и источну цркву. Керуларије је на то одговорио истом мером-искључио је папу.
Цар Исак Комнен послао је Керуларија у прогонство из цркве. Јединство цркава никада више није успостављено.
Велика Шизма или велики раскол