Месец | Дан у месецу | ||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
јануар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
фебруар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
март | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
април | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
мај | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
јун | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
јул | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
август | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
септембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
октобар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
новембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
децембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Рођен је 4. јуна 1884. године, аутор лирског темперамента, у чијим се делима сукобљавају романтизам и модерно схватање света.
Завршио је права у Београду и докторирао у Женеви. Приликом повлачења српске војске у Првом светском рату 1915, извршио је самоубиство. Покушао је да створи тзв. београдски друштвени роман, улазећи у драматичне сударе личности сa градском средином, али је више приказивао унутрашња стања интелектуалаца него комплексну слику времена.
Дела: романи "Дошљаци", "Чедомир Илић", збирка приповедака "Кад руже цветају", цртице "Под животом", "Vitae fragmenta".
Још о Милутину Ускоковићу
Рођен је 4. јуна 1859. године у Вршцу, у породици фотографа Стевана Јовановића и Ернестине, рођене Деот. Прве поуке о цртању је добио од наставника вршачке гимназије Водецког. Године 1875. са оцем долази у Беч, где се 1877. уписује на Академију ликовних уметности, у класу професора Кристијана Грипенкерла. По завршетку школовања на Академији, наставља студије у мајсторским школама Кристијана Грипенкерла и Леополда Карла Милера.
Подстицан да још у време распуста обилази балканске пределе, проучава обичаје и фолклор народа овог поднебља, 1882. године добија награду Академије и царску стипендију за композицију 'Рањени Црногорац'. Европска јавност, заинтересована за збивања на Балкану, усмерава своју пажњу на младог сликара, а он 1883. године склапа повољан уговор са лондонском галеријом „Френч”.
Наставља своја путовања по Кавказу, Мароку, Египту, Грчкој, Турској, Италији и Шпанији. Мноштво скица, забележака, студија, заједно са прикупљеним предметима народног живота, наћи ће своје место у чувеним жанр-композицијама, као што су: "Сеобa Срба", "Проглашење Душановог законика", "Таковски устанак", "Мачевање", "Кићење невесте"...
Ауторска права Радио Оаза 2025