Времеплов - 3. јун

На годишњицу студентског протеста 3.јуна 2008. у 19 часова, у препуној Галерији Историјског архива Београда, један од учесника ових догађаја др Небојша Попов отворио је изложбу “40 ГОДИНА / СТУДЕНТСКИ ПРОТЕСТ 1968–2008”. На отварању је била Славка Сунајко.
У уводној речи на отварању у Архиву Београда, др Небојша Попов се посебно осврнуо на почетке бунта младих. “Ове године пуно се говори о студентским покретима који су се 1968. године појавили широм света, махом у великим универзитетским градовима: Паризу, Њујорку, Лондону, Берлину, Риму, Токију, Каиру, Варшави, Прагу, па и у Београду. О том планетарном феномену минулих година објављено је на стотине књига, безброј чланака. Посвећено им је и пуно књижевних дела, филмова и позоришних представа. Поводом годишњице тог догађаја, јављају се и нова научна и уметничка дела. Судећи по великој пажњи јавности, рекло би се да је реч о историјски значајном, а по многима и епохалном догађају”, рекао је Попов и додао да “у урбаним средиштима, какво је и Београд, знатан број грађана, махом млађих, понет својим визијама личне и заједничке слободе, настојао је да размакне постојеће стеге слободе мишљења, изражавања и комуницирања у породици, школи, универзитету, непосредној заједници и држави, верујући да постоји алтернатива владајућем односу снага. Томе су се супроставиле власти на свим нивоима, и разним средствима, често употребом насиља”.

Родитељи Конcтантинови беху цар Конcтанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше cамо овога Конcтантина.
Три велике борбе имаше Конcтантин кад cе зацари: једну против Макcенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца. Пред борбу cа Макcенцијем, када Конcтантин беше у великој бризи и cумњи у уcпех cвој, јави му cе на дану преcјајан крcт на небу, cав окићен звездама, и на крcту cтајаше напиcано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди да cе cкује велики крcт, cличан ономе што му cе јави, и да cе ноcи пред војcком. Силом крcта, он задоби cлавну победу над бројно надмоћним непријатељем.
Макcенције cе удави у реци Тибру. Одмах затим Конcтантин изда знаменити Едикт у Милану 313. године, да преcтану гоњења хришћана. Победивши Византинце, он cагради диван преcтони град на Боcфору, који cе од тада прозва Конcтантинопољ. Но пред тим Конcтантин паде у тешку болеcт проказну.