Времеплов - 28. јун

Видовдан је празник који Срби славе са посебним поштовањем. Он се обележава 15. јуна према старом Јуллијанском календару, према коме СПЦ рачуна време, односно 28. јуна по новом календару. Тог дана, 1389. године српска војска под вођством кнеза Лазара сукобила се са турском под вођством султана Мурата. Од тада па све до данас, за Србе је Видовдан мерило вредности, правде, истине и побожности.
- Народни и црквени празник Видовдан, добио је име по пророку Виду, који црква обележава 28. јуна. У црквеном календару, после Косовске битке, црвеним словима је уписано и име Светог великомученика Цара Лазара као и Светих мученика србских, што значи да се они у црквеним богослужењима посебно помињу, да су им посвећене молитве и црквене песме - објашњава за наш радио вероучитељ Хаџи Драган Поповић. Говорећи о догађајима који су се десили пре седам векова, наш гост подсећа да је кнез Лазар, кога српски народ из љубави зове царем, уочи Косовске битке свечано прославио своју славу, пророка Амоса,  такође 28. јуна. На дан битке, изјутра, пре самог боја, кнез је у цркви био на светој литургији и причестио се заједно са својим војницима.

Бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић, изручен је 28. јуна 2001. године, Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Он је 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској 1991-1992. и БиХ 1992-1995. и на Косову 1999.
Суђење је почело 12. фебруара у Хагу, Милошевић је сам бранио себе све до смрти и није ни једног тренутка признавао законитост судске јурисдикције.
Током суђења, почели су да се јављају озбиљни здравствени проблеми код Милошевића. Патио је од слабог срца и осталих делова кардиоваскуларног система. Више пута је суђење одгађано због његовог здравствена стања.

Умро је 28. јуна 1977. године, професор Академије примењених уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности, један од најзначајнијих представника српског модерног сликарства.
Студирао је у Будимпешти, Загребу и Минхену. Почео је са сензибилним реалистичким портретима и мртвим природама, затим, у социјално ангажованој фази, допирао до духовите гротеске у сликању деформисаности грађанског менталитета, у интимистичкој фази, стављао нагласак на чисту ликовност, а потом је истраживао везе науке и уметности и изворе ликовног изражавања, при чему је имао додирне тачке с надреализмом, апстрактним сликарством и дадаизмом.
У последњој фази, примењивао је технику колажа, стварајући луцидном маштовитом комбинаториком неочекиване надстварне визије у које је преводио поетско-филозофска размишљања о природи човека и космоса.
Мала изложба радова Ивана Табаковића

У Версају је, 28. јуна 1919. године, на Мировној конференцији потписан мировни уговор с пораженом Немачком, чиме је и формално завршен Први светски рат. Немачка је изгубила Алзас и Лорену, који су припали Француској, Сар је претворен у аутономну област под управом Париза, Аустрија је сведена на немачко говорно подручје, Белгија и Данска добиле су мање територије, а Данциг (Гдањск) је постао слободна лука. Немачка је изгубила седмину територије с десетином становништва, морала је да плаћа репарације, а њене колоније су подељене или предате Друштву народа.
Резултат Версајског уговора било је и стварање нових држава - Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Финске, Естоније, Летоније и Литваније.

У Сарајеву је 28. јуна 1914. године, српски национални револуционар из организације "Млада Босна", Гаврило Принцип, убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, великог поборника рата против Срба и Србије. Аустроугарска је искористила тај догађај да Србији постави ултиматум, оптужујући је да стоји иза атентата. Пошто је Србија одбацила понижавајући ултиматум, Аустроугарска јој је објавила рат и напала је, чиме је креснула варницу Првог светског рата.
Претходно је на Фердинанда бацио бомбу Недељко Чабриновић, али је промашио.

Умро је 28. јуна 1874. године, чије је дело "Начертаније", објављено 1844, предвиђало ослобађање свих Јужних Словена и стварање велике југословенске државе под вођством Србије. Залагао се и за Савез балканских народа који би се заједно одупрли Отоманском царству.
Син је трговца Милутина Савића из села Гараши код Крагујевца и презиме је узео према називу родног места. Каријеру је почео као официр 1837. и био први старешина војске кнеза Милоша Обреновића, али је после абдицирања кнеза Милоша 1839, морао у избеглиштво. По повратку у отаџбину, од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дела, до 1853. министар спољних послова, али је смењен под притиском Русије, иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску.

Народни и црквени празник Видовдан, чији назив потиче од светог Вида, који је, према предању, био чудотворац и исцелитељ, нарочито у лечењу очију, слави се 28. јуна. Од Косовске битке, на Видовдан 1389, обележава се и као дан светог великомученика цара Лазара и осталих српских мученика. Због тога се тог дана не пева, не игра и не весели. Предање каже да кукавица која се огласи у пролеће престаје да кука после Видовдана.
На пољу Косову, 28. јуна 1389. године одиграла се пресудна битка српске и турске војске, битка која је означила почетак краја независне српске државе и отворила врата Турцима за даљи продор у Европу. Оскудни историјски подаци не откривају ток битке, чак ни победника. Претпоставља се да је турски султан Мурат I, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом (потоњи султан Бајазит I) и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца.