Времеплов - 24. јун

Петровац на Млави je недавно био свечарски окићен, спреман за славље поводом старта четврте по реду Меморијалне атлетске трке посвећене Драгутину Томашевићу - нашем првом маратонцу који је представљао Краљевину Србију на петим Олимпијским играма у Стокхолму 24. јуна 1912. године. Још се памти прича о човеку бржем од воза, који је био и инспирација за неке сцене у филму „Лајање на звезде”.
Наиме, кад је Драгутин 1909. године потрчао са железничке станице у Пожаревцу, у исто време је кренуо и „ћира“ који је вукла парна локомотива. Младић је око 40 километара просто прелетео и на железничку станицу у Петровцу стигао пре воза.

Уочи почетка овогодишње Олимпијаде у Пекингу, у Србији је откривен споменик овом нашем легендарном тркачу из Бистрице, атлетичару и гимнастичару, члану витешког друштва „Душан Силни”, десетоструком шампиону Краљевине Србије.
У трци и старо и младо
Али да кренемо, како и приличи, од старта, и то оног исплетеног од пољског цвећа, постављеног у центру Бистрице, села удаљеног десетак километара од Петровца на Млави, познатог по воденицама и ваљарицама, занатлијама, трубачима, бистричком сиру и брашну, у којем је Драгутин Томашевић рођен 20. априла 1890. године.

Умро је 24. јуна 1986. године, "вечити дечак" српске литературе, изузетан лиричар и инвентиван дечји песник, који је у своје песме унео колорит језика банаћанских сељака. За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига и радио на филмским пројектима "Свети песак" и "Доручак с ђаволом".
Дела: збирке песама "Испричано за пролећа", "Плаво небо", "Рождество твоје", "Псовке нежности", "Гарави сокак", "Концерт за 1001 бубањ", "Кикинда", песме за децу "Плави чуперак", "Последња бајка", Насмејани свет", "Шашава књига", "Прва љубав", "Свашта умем", радио драме "Отужни марш", "Повечерје".
Песме

Умрла је 24. јуна 1894. године, ћерка Вука Караџића, једна од првих српских ликовних уметница. Осим тога што се бавила сликањем, преводила је на немачки језик српске народне приповетке и написала "Путовање по Србији" и "Успомене на Бранка Радичевића".
Била је удата за професора књижевности на Лицеју у Београду - Алексу Вукомановића.
На слици - Мина Караџић, аутопортрет
МИНИНЕ СЛИКЕ, МИНИНА ПИСМА МИНИНЕ ТУГЕ

Турци су у Бeoгрaду 24. јуна 1798. године пoгубили грчкoг писцa и пaтриoту Фeрeoсa Кoнстaнтинoсa Ригaсa, пoзнaтoг кao Ригa oд Фeрe, кojи je пoд утицajeм Фрaнцускe рeвoлуциje пoчeo припрeмe зa oслoбoдjeњe Грчкe oд Турaкa. Збoг дeлoвaњa мeђу грчким исeљeницимa, Aустриjaнци су гa ухaпсили у Трсту и прeдaли Турцимa.
Писao je рoдoљубиву пoeзиjу и прeвoдиo с фрaнцускoг и нeмaчкoг. У грчкoм нaрoду пoсeбнo вeлики oдjeк имaлa je њeгoвa пoeмa 'Рaтничкa пeсмa'. Нaписao je и истoриjскo-гeoгрaфскo дeлo 'Зeмљoпис Грчкe' и 'Пoлитички стaтут' - нaцрт устaвa Бaлкaнскe рeпубликe, зa чиje сe oснивaњe зaлaгao.
Српски пeсник Вojислaв Илић oпeвao гa je у пeсми 'Глaсник слoбoдe', a у Бeoгрaду му je пoдигнут спoмeник у улици кoja нoси њeгoвo имe.
Удружење Грка у Србији Рига од Фере