Времеплов - 30. мај

Умро је 30. маја 1994. године, физичар и хемичар, један од проналазача процеса нуклеарне фисије (цепање атомског језгра), професор Београдског универзитета, председник Српске академије наука и уметности од 1971. до 1981.
Светски познат научник постао је кад је са Иреном Жолио Кири 1937. и 1938. открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. Резултат је био неочекиван и епохалан - откривени су и елементи средње атомске масе (лантан и други), а не само тзв. трансурански елементи, како се очекивало, а други научници су понављањем тог експеримента установили да је бомбардовање неутронима произвело цепање језгра атома урана.
У Другом светском рату је од почетка био у Народноослободилачкој борби, године 1942. изабран је за потпредседника на Првом заседању АВНОЈ-а, а после рата је организовао Институт за нуклеарне науке у Винчи крај Београда.

У Лодону је 30. маја 1913. године потписан мировни уговор пораженог Отоманског царства са Србијом, Црном Гором, Грчком и Бугарском, чиме је окончан Први балкански рат. Србија је добила Вардарску, Бугарска Пиринску, а Грчка Егејску Македонију.
Први балкански рат био је последња фаза у ослободилачкој борби балканских народа против турске власти, али су убрзо поједине балканске државе испољиле завојевачке тежње и избио је Други балкански рат дојучерашњих савезника - изненадним нападом Бугарске на Србију у ноћи између 29. и 30. јуна 1913. У том рату, у који се укључила и Румунија, Бугарској је нанет тежак пораз.
На слици - Српски војници код Једрена фебруара 1913.
Поглед из другог угла