Времеплов - 29. мај

Рођен је 29. маја 1875. године, који је у Мостару 1896. са Алексом Шантићем и Јованом Дучићем покренуо лист "Зора", у којем је остварио плодан приповедачки и уреднички рад. Био је међу водећим српским националистима који су предводили акције против окупаторског аустроугарског режима у Босни и Херцеговини.
У Првом светском рату је интерниран и потом мобилисан. Отпуштен је пошто је оболео и 1919. је умро.
У својим приповеткама, драмама и романима описивао је живот у Херцеговини, пишући непосредно, стилом који се одликује живописношћу и лакоћом казивања.
Дела: романи "Стојан Мутикаша", "Женидба Пере Карантана", "Мајчина Султанија", збирке приповедака "У часовима одмора", "Моји познаници", "Брђани", драме "Зулумћар", "Он", "Адам-бег", "Ајша".
Светозар Ћоровић - ПРВИ БАДЊАК

Док је кнез Михаило Обреновић заводио апсолутизам у земљи, против њега је склопљена завера са циљем да се он убије.
Главни организатори и извршиоци завере су били браћа Радовановићи, који су се светили за смрт свога брата Љубомира Радовановића.
Коста Радовановић, главни извршилац убиства је био имућан и угледан трговац. Његов брат Павле Радовановић је био с њим за време атентата, а трећи од браће је био Ђорђе Радовановић. Непосредни помагачи у убиству су били Лазар Марић, бивши председник београдског окружног суда и Станоје Рогић, бивши трговац.
У недељу, 29. маја 1869. године, кнез Михаило је кренуо кочијама да се провезе до Кошутњака око 10 часова изјутра. Са њим је ишао његов ађутант Светозар Гарашанин, син Илије Гарашанина, а у кочијама су до кнеза седеле Анка Константиновић, његова сестра од стрица и њена ћерка Катарина, са којом је кнез желео да се ожени.