Месец | Дан у месецу | ||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
јануар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
фебруар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
март | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
април | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
мај | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
јун | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
јул | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
август | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
септембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
октобар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
новембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
децембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
У Улици Васе Мискина у Сарајеву, док су људи чекали у реду за хлеб, 27. маја 1992. године, експлодирале су четири гранате од којих је 16 људи погинуло, а више од стотину рањено. За масакр су одмах, без истраге и доказа, оптужени Срби. Истога дана је, наводно због масакра, делегација муслиманске Странке демократске акције напустила конференцију у Лисабону, где се од 21. маја преговарало о уставном уређењу Босне и Херцеговине.
Савет безбедности УН је 30. маја усвојио резолуцију којом су наметнуте санкције Савезној Републици Југославији, под недоказаном оптужбом да је најодговорнија за грађански рат у БиХ.
Рођен је 27. маја 1868. године, аутор антологијских песама "Остајте овде", "Емина", "Вече на шкољу". Припадао је мостарском кругу око књижевног листа "Зора", који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. У Мостару је основао српско певачко друштво "Гусле".
У време Анексионе кризе изазване 1908. аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине, побегао је у Италију, а затим је био посланик у Босанском сабору. У Првом светском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту.
У почетку је писао под утицајем српских песника Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити песнички израз, карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама. Његови стихови су музикални а песме осећајне, пуне љубави за национално и социјално потлачене, с јаким револтом против тираније. Огледао се и у драми и преводио с немачког и чешког.
Дела: драме "Хасанагиница", "У магли", "Анђелија", превод "Лирског интермеца" Хајнриха Хајнеа.
Велики број његових песама
Дана 27. маја 1842. године објављен је устав Дружтва србске словесности (Друштво српске словесности) - претече Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и уметности - које су 1841. у Београду основали Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. Уставом су дефинисани главни циљеви Друштва: усавршавање српског језика и ширење наука на српском језику.
Први чланови Друштва били су - уз председника, попечитеља (министар) просвете Стефана Радичевића - и Димитрије Исаиловић, Стефан Марковић, Јован Стејић, Сима Милутиновић Сарајлија, Исидор Стојановић и Димитрије Тирол. Друштво је суспендовано у јануару 1864. зато што је за чланове изабрало Ђузепеа Гарибалдија, Николаја Чернишевског и Александра Херцена. Рад Друштва обновљен је у јулу 1864. под називом Србско учено дружтво, од новембра 1886. назива се Краљевско-српска академија, од 1887. Српска краљевска академија, а после Другог светског рата и доласка комуниста на власт, Српска академија наука.
Назив Српска академија наука и уметности установљен је 1960. године.
Ауторска права Радио Оаза 2025