Времеплов - 17. мај

Умро је 17. маја 1917. године. Истакао се као сјајан војсковођа и стратег посебно у балканским ратовима и у Првом светском рату; био је учесник у свим српским ратовима од 1876. до 1916. У два српско-турска рата, од 1876. до 1878, командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом.
У српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен је за помоћника начелника Главног генералштаба. Тада је у програм обуке старешина увео решавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, где је предавао тактику и генералштабну службу. Команда над Шумадијском дивизијском облашћу поверена му је 1893, али му је 1895. одузета и 1896. је пензионисан под сумњом да сарађује с Радикалном странком.

Најпопуларнија личност српских народних песама, погинуо је 17. маја 1395. године - како сведоче оскудни историјски подаци - као турски вазал у бици на Ровинама против влашког војводе Мирче.
Као најстарији син и наследник краља Вукашина Мрњавчевића, после очеве погибије 1371. у Маричкој бици против Турака, наставио је да влада српским областима око Призрена, Скопља и Прилепа.
Поузданих података о његовом животу и владавини готово да нема, али је у народним песмама предочен као узор јунаштва, витештва и честитости и заштитник нејаких од зулума и насиља.
Много више о Марку Краљевићу
На слици - Портрет Марка Краљевића (насликала Мина Караџић)