Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Времеплов - 16. мај

Месец Дан у месецу
јануар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
фебруар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29    
март 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
април 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
мај 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
јун 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
јул 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
август 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
октобар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
децембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Страница: 1

Један од најталентованијих српских песника, утопио се у Јонском мору код Крфа, 16. маја 1917. године, када је брод којим се враћао у отаџбину у Првом светском рату торпедовала немачка подморница. С писцем Симом Пандуровићем, једним од оснивача српске модерне, уређивао је часопис "Књижевна недеља".
У Првом светском рату повукао се са српском војском преко Албаније, после чега је отишао у Француску.
Лирика му је аутентична, веома сензибилна и флуидна, музикална у ритму и емоцијама, окренута унутарњем животу, маштању и халуцинацијама. Његов песимизам исказује визију смрти, злослутности и дубок лични бол, а песма "Можда спава" убраја се у најизразитија лирска остварења симболизма у српској поезији.
Дела: збирке песама "Утопљене душе", "Ми чекамо цара".

Наставак...

У веку који је у нашем песништву и поетици имао невиђено много стилова и преврата издвајало се, по превасходству, име Десанке Максимовић, чије је песничко казивање налазило пут до тако различитих њених савременика. Њене песме су читале, волеле и памтиле генерације читалаца.
Од прве збирке (Песме, 1924) до збирке њеног зрелог доба (Тражим помиловање, 1963) живела је своју поезију и песмовала своју свакодневицу на јединствено пријемчив и уметнички упечатљив начин.
Десанка Максимовић (Рабровица код Ваљева, 16. маја 1898 - Београд, 11. фебруара 1993), поникла у ваљевској питомини, у природној средини коју је занавек понела и тако присно уткивала у своју лирику, створила је у завичајној Бранковини, где је, по сопственој жељи, сахрањена, мало песничко светилиште.

Наставак...

Рођен је 16. маја 1898. године, био је један од најоригиналнијих и најзначајнијих српских песника после Првог светског рата. У рату је са српском војском прошао албанску голготу, после чега је послат у Француску и у Паризу је дипломирао права. У дипломатској служби био је од 1923. - радио је у Риму, а затим у Вашингтону, где је умро 1949. Његови посмртни остаци пренети су у отаџбину 1986. Припадао је првој генерацији српских модерниста и био синоним за темпераментну и неконвенционалну литературу.
Његова књига песама "Откровење" најзначајније је дело српске поезије између два светска рата. Писао је и путописе с путовања по Африци и Америци, а о Првом светском рату у роману "Дан шести". Остала дела: роман "Бурлеска господина Перуна бога грома", лирска проза "Људи говоре", путопис "Африка", драма "Сибињанке".
Растко Петровић о Африци црних људи

Страница: 1