Времеплов - 13. мај

У некадашњој српској Атини обављају се интензивне припреме за обележавање 160 година од Мајске скупштине, одржане почетком маја 1848. у овом граду-музеју, када је, подсетимо, проглашено Српско војводство Војводина. Предвиђено је да свечаности трају од 5. до 8. маја. У обележавању овог значајног датума учествоваће и друге војвођанске општине, а централни догађај биће свечана академија, уз низ пратећих манифестација.

Извршно веће Војводине је на више начина укључено у обележавање историјског догађаја, а како за наш лист открива председник Бојан Пајтић, већ је донета одлука да се из покрајинске буџетске резерве за предстојеће активности поводом значајног датума (Мајска скупштина је одржана 13. маја - на слици детаљ), издвоји 11 милиона динара.
Занимљиво је да се ове године поклапају два кључна јубилеја за постојање и опстанак Војводине. Уз поменути, реч је и о 90. годишњици одржавања Велике народне скупштине Срба, Буњеваца, Шокаца и осталих Словена из Баната, Бачке и Барање, одржаној у Новом Саду 25. новембра (по новом календару) 1918, када је донета одлука о присаједињењу Краљевини Србији. Убрзо су сличну одлуку донели и Сремци.

Рођен је 13. маја 1851. године, био је један је од најбољих српских реалиста. Права је завршио у Београду а медицину у Берлину. Написао је само девет приповедака, а једна од њих - "Швабица" - фрагментарно је сачувана. Мада обележене патријархалним погледима на живот, његове приповетке - сажете, с веома снажном унутрашњом драматиком - имају класичну вредност. Преводио је руске писце Николаја Гогоља и Алексеја Писемског, руског књижевног теоретичара Николаја Чернишевског, као и француског писца Ежена Сркриба (Eugene Scribe).
Као лекар, учествовао је у организацији санитета у Србији и објавио 54 рада у стручним медицинским часописима, од којих неки имају изузетан значај.
Остала дела: "Први пут с оцем на јутрење", "Све ће то народ позлатити", "Ветар", "На бунару", "Школска икона", "Он зна све", "У добри час хајдуци", "Вертер".

Скупштина је одржана 13. маја 1848. године уз представнике 175 црквених општина војвођанских епархија, заједно с делегатима из Србије, изабрала је у Сремским Карловцима митрополита Јосифа Рајачића за партијарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу. Скупштина је истакла и право Срба у Аустрији и Угарској на аутономни политички и културни развој, а 15. маја прогласила је Српску Војводину, која је обухватала Срем, Војну Крајину у Срему, Барању и Бачку с бечејским и шајкашким окрузима и Банат с Војном Крајином и кикиндским округом. Прокламован је савез Српске Војводине са Славонијом, Хрватском и Далмацијом.