Времеплов - 5. април

Умрла је 5. априла 1958. године, изузетан стилиста широког образовања и високе културе, танани посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа, уз то члан Српске академије наука и уметности. Критичари је сматрају класиком српске књижевности, а поводом њене смрти један од критичара је оценио да је умро "литерарно најкултурнији човек нашег тла од Ћирила и Методија до јуче, до данас, можда до прекосутра".
Сарађивала је у свим бољим српским и хрватским књижевним часописима. Била је познавалац многих језика, изврстан и веома плодан преводилац, нарочито с енглеског језика.

Умро је 5. априла 1865. године, композитор, пијаниста и хоровођа, значајан за српску музику као оснивач националног правца, записивач и хармонизатор српског црквеног појања. Школовао се у Араду, Сегедину, Пешти, а у Бечу је студирао композицију. У Сремским Карловцима проучавао је и бележио дотад само усменом традицијом сачувано српско црквено појање, а потом је био хоровођа Београдског певачког друштва. Допринео је интересовању страних композитора - посебно руски, укључујући Петра Чајковског ("Словенски марш") и Николаја Римског Корсакова ("Фантазија на српске теме") - за српску музику.
Дела: "Православно црквено појање у српскога народа", "Српске народне песме" у шест свезака које је хармонизовао за хор, за глас и клавир, или само за клавир.