Времеплов - 4. април

Рођен је 4. априла 1860. године, оснивач модерне српске лирике и творац веристичког израза у српској поезији. Његова лирика означила је раскид с романтичарском поезијом и обележена је мисаоним скептицизмом. Писао је елегичне, сетне песме у којима преовлађују мотиви прошлости и самоће ("Зимска идила", "Јесен", "Ја ништа више не верујем", "Тамара", "Исток"). Радио је као коректор Државне штампарије у Београду, писар министарства унутрашњих послова, учитељ у Турн Северину и дипломатски чиновник у Приштини и Солуну.
Дела: два издања "Песама" објављена за живота и сабрана дела, објављена постхумно.
Избор песама

Рођен је 4. априла 1825. године, познат и као Ђура Даничић, пријатељ Вука Караџића и његов сарадник у борби за реформу српског језика и правописа. Радио је као библиотекар Народне библиотеке у Београду, секретар Друштва српске словесности и професор Лицеја и Велике школе. Караџићеве и сопствене погледе на језик доследно је спровео у преводима с латинског "Старог завета".
Објавио је више дела из старе српске књижевности ("Житије св. Саве" од Теодосија, "Житије св. Симеона и св. Саве" од Демонтијана...). Непроцењиву вредност има његов рад на речнику. Издао је "Рјечник из књижевних старина српских" и започео велики историјски "Рјечник хрватскога или српскога језика". Остала дела: "Мала српска граматика", "Српска синтакса", "Облици српског језика".