Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Времеплов - 3. април

Месец Дан у месецу
јануар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
фебруар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29    
март 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
април 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
мај 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
јун 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
јул 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
август 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
октобар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
децембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Страница: 1

Умрла је 3. априла 1915. године, сликарка, професор Академије ликовних уметности у Београду и саоснивач "Кола српских сестара" (са Браниславом Нушићем), чије слике одликује снажан, оригиналан израз и изванредно богатство боја. 
Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу приредила је 1900 године. Сачувано је око 200 њених дела, а поједина се убрајају у сам врх српског сликарства и равна су делима европских мајстора тог времена, попут слика "Ресник", "Нотр Дам", "Аутопортрет", "Булоњска шума". Сликала је у распону од пленеризма до снажног реализма прожетог експресионизмом. У Србији свог доба најснажније се везала за модерну уметност, антиципирајући њен даљи развој.
Рођена је у породици у којој су две сестре постале сликарке, једна музичар, а најмлађи брат, Растко Петровић, писац.

Наставак...

У селу Вогањ крај Руме 3. априла 1807. године почела је Тицанова буна, названа тако према њеном вођи Теодору Аврамовићу Тицану. Подстакнути победама српских устаника над Турцима и незадовољни тешким наметима, сељаци с властелинства грофа Карла Пејачевића подигли су буну и јавили српском војводи Луки Лазаревићу да се Срем дигао на устанак и да жели уједињење са Србијом.
Аустријска војска, јака готово као једна армија, за десет дана је угушила буну у којој је учествовало око 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Тицан је ухваћен и стрељан крајем 1807. године.
СРБИ У УГАРСКОЈ И ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК

Страница: 1