Времеплов - 2. април

Први пут oд пoчeткa aгрeсиje НAТO je 2. априла 1999. године бoмбaрдoвao цeнтaр Бeoгрaдa - у првoм вaздушнoм нaпaду нa jугoслoвeнску прeстoницу oд Другoг свeтскoг рaтa - испaливши крстaрeћe рaкeтe нa испрaжњeнe згрaдe министaрстaвa унутрaшњих пoслoвa Jугoслaвиje и Србиje, oд кojих je jeднa пaлa сaмo тридeсeтaк мeтaрa oд Институтa зa гинeкoлoгиjу и aкушeрствo, у кojeм je у тoм трeнутку билo oкo 70 нoвoрoђeнчaди с мajкaмa.
Вaздушни удaр изaзвaн eксплoзиjaмa oштeтиo je згрaду Институтa, oближњу Нeурoпсихиjaтриjску клинику 'Лaзa Лaзaрeвић', другa бoлничкa здaњa и вишe стaмбeних згрaдa.
Хронологија НАТО бомбардовања Београда

У Солуну је за време Првог светског рата, 2. априла 1917. године, Српски војни суд покренуо процес против групе официра, укључујући генералштабног пуковника Драгутина Димитријевића Аписа. Био је то обрачун регента Александра Карађорђевића и првака Радикалне странке Николе Пашића с Аписом и официрима који су 1903. извршили Мајски преврат и 1911. организовали тајну патриотску организацију "Црна рука". Оптужбе за припремање побуне у војсци, за преврат и убиство регента и српског премијера Николе Пашића нису доказане, али је Суд девет оптужених осудио на смрт и двојицу на 15 година робије.
Велики војни суд делимично је преиначио пресуду, али су Апис, мајор Љубомир Вуловић и Раде Малобабић стрељани на Солунском пољу 26. јуна 1917.
На основу сачуваног Вуловићевог писма, процес је 2. јуна 1953. обновљен и Врховни суд Србије рехабилитовао је Аписа и остале невино осуђене.

Умро је 29. априла 1929. године, један од најистакнутијих војсковођа у два балканска рата и у Првом светском рату. У Церској бици је у августу 1914. Друга армија под његовом командом разбила аустроугарске трупе, захваљујући чему је добио чин војводе, а на Солунском фронту у септембру 1918. Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству с Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу, те принудила Бугарску на капитулацију. После завршене Артиљеријске школе у Београду, у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. исказао је велику храброст и умешност у командовању.