Времеплов - 17. април

Опуномоћеници Врховне команде бивше југословенске владе, шеф дипломатије Александар Цинцар-Марковић и генерал Радивоје Јанковић, потписали су у Другом светском рату, 17. априла 1941. године, у згради чехословачког посланства у Београду, акт о капитулацији оружаних снага краљевине Југославије, који им је издиктирао немачки командант, генерал Максимилијан фон Вајкс.
Трећи Рајх је наметнуо "безусловну, потпуну и неограничену" капитулацију, војска Југославије је углавном одведена у заробљеништво, а земља подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске.
Југословенска ратна флота припала је Италији, изузев једне подморнице, две моторне торпиљерке, које су умакле, и разарача "Загреб", који су успели да потопе поручници бојног брода - Милан Спасић и Сергеј Машера.

Умро је 17. априла 1919. године, писац и публициста, који је са Алексом Шантићем и Јованом Дучићем покренуо у Мостару лист "Зора", унутар којег је остварио плодан приповедачки и уреднички рад. Био је међу водећим српским националистима који су се борили против окупаторског аустроугарског режима у Босни и Херцеговини.
У Првом светском рату је интерниран и затим мобилисан. Отпуштен је услед болести, а убрзо је и умро. У својим приповеткама, драмама и романима описивао је живот у Херцеговини, пишући стилом који се одликује живописношћу и лакоћом казивања. Дела: романи "Стојан Мутикаша", "Женидба Пере Карантана", "Мајчина Султанија", збирке приповедака "У часовима одмора", "Моји познаници", "Брђани" и драме "Зулумћар", "Он", "Адам-бег", "Ајша".