Времеплов - 16. април

Београд је пре 65 година на Васкрс бомбардовала савезничка авијација у Другом светском рату. У нападу учествовало на стотине бомбардера, а првог дана напада на Београд бачено више од 1.500 тона бомби. Градске власти полагањем венаца одале пошту страдалима...
Мада сам био мали, врло добро се сећам тог бомбардовања – боље речено, тих бомбардовања, јер их је било више. Правих склоништа није било – када је било времена, одјурили би до Ташмајдана (становали смо Ресавској) и ту би, у пећини, Немци (непријатељи) понекад дозвољавали српским цивилима да се крију од смрти од савезничких („пријатељских“) бомби.

Београд је је у Другом светском рату, 16. априла 1944. године, на православни Васкрс, у складу са одобрењем Јосипа Броза, бомбардовала савезничка америчка и британска авијација, наводно ради уништења војних и привредних објеката и зграда у које су Немци били сместили администрацију. У нападу је учествовало 130 бомбардера, а сутрадан их је било безмало 600. Бомбе су бацане по систему "тепих", широко захватајући стамбене четврти, па је погинуло најмање 1.160 цивила - шест пута више него окупаторских војника.
На слици - Дечанска улица априла 1944.
Бамбардовање Београда априла 1944.
Још један текст

Рођена је 16. априла 1872. године, српска сликарка немачког порекла, позната и као Бета Вукановић, која је током безмало 80 година насликала импозантан број уља, акварела и цртежа, а као педагог утицала на генерације српских сликара. На студијама сликарства у Минхену упознала је свог будућег супруга, Риста Вукановића, такође сликара. С њим је 1898. дошла у Београд, град којем је остала привржена до краја живота 1972. С великом преданошћу је учествовала у уметничком животу патријархалне Србије.
Заслугом уметничког пара Вуканивић, Београд је добио сликарску школу, која је прерасла у Уметничку школу. Бета Вукановић је и један од оснивача "Ладе" и "Цвијете Зузорић" - друштва српских уметника, сликара и вајара - и зачетник за оно доба релативно смеле карикатуре. Испрва је сликала у маниру импресиониста, али се касније приближила чвршћој реалистичкој форми. 
Кофер сликарке Бабет 

Kраљ Душан Стефан Немањић у Скопљу је 16. априла 1346. године, на Васкрс, крунисан за цара Срба, Грка и Арбанаса. Истовремено је проглашена Српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем. Био је то период највећег економског, војног, политичког и културног успона српске феудалне државе, која је територијално била већа него икад - сем земаља раније српске краљевине, обухватала је Мачву, Захумље, садашњу Албанију, Епир, Тесалију, Акарнанију, Етолију и сву Македонију до Христопоља (Кавала), изузев Солуна. Држава је почивала на начелу законитости - према Душановом законику, усвојеном 1349. и допуњеном 1354. - закон је јачи и од супротне воље владара.
Прерана смрт 1355. спречила је цара Душана да створи државу која би заменила Ромејско (Византијско) царство, ослабљено турском најездом, чију је опасност цар Душан најбоље осетио, пa покушао да са земљама Запада организује заједничку одбрану, што је осујећено, највише због суревњивости угарских краљ.
Историја српског царства