Времеплов - 27. март

У атар сремског села Буђановци 27. марта 1999. године, пао је амерички ловац бомбардер "F-117 А", који је оборила југословенска противваздушна одбрана. Пилот је евакуисан уз помоћ 32 хеликоптера, пошто су за њим трагали сељаци са вилама. Највеће понижење током 52 године постојања америчког ратног ваздухопловства изазвало је неверицу и шок у НАТО, посебно у САД, јер пре Војске Југославије нико није успео да обори авион "стелт" технологије, симбол моћи и неуништивости, који се сматра невидљивим за радаре.
На слици је Золтан Дани, бивши пуковник ПВО ВЈ који је командовао јединицом (3. дивизион 250. ракетне ПВО бригаде) која је током НАТО агресије, срушила авион Ф-117 Ноћни соко у атару сремског села Буђановци.
- Видео снимак делова олупине 'невидљивог' Ф 117 
- Пуковник као Одисеј

У Београду је, пред зору, 27. марта 1941. године, у официрском пучу свргнут регент кнез Павле Карађорђевић и на престо је доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Збачена је и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу.
Касније током дана народ је поздравио пуч масовним демонстрацијама у Београду и другим градовима Србије, јер је то значило раскидање споразума потписаног два дана раније у Бечу о приступању Југославије Тројном пакту.
Јавно су спаљиване немачке и италијанске заставе, цепане слике Адолфа Хитлера и Бенита Мусолинија и извикиване пароле "Боље рат него пакт", "Боље гроб него роб".

Рођен је у Крагујевцу 27. марта 1895. године, био је књижевник, новинар и филмски стваралац. Његов отац, по рођењу Пољак, дошао је у Србију као војни лекар. Станислав је као гимназијалац 1912., када је избио Први балкански рат, са непуних 17 година покушао да се прикључи као добровољац српској војсци, али је пошто је због младости одбијен, ступио у јединицу Војводе Вука. Из балканских и Светског рата изашао је са свим највишим српским и савезничким одликовањима. Рањаван је преко двадесет пута. Апсолвирао је права 1924. и почео је да се бави новинарством. Био је једно од најутицајнијих и најпопуларнијих имена у новинарству Краљевине Југославије. Уређивао је дневни лист "Време"(1934.-38.), "Наша крила"(1924.-39.), "Телеграм". Био је директор Радио-Београда (1940.-41.).