Времеплов - 23. март

Умро је 23. марта 1953. године, српски вајар, члан Српске академије наука и уметности, професор и директор Уметничке школе у Београду. Архитектуру је студирао на Великој школи у Београду, а вајарство у Бечу, Минхену и Паризу. Први пут је излагао на Париском салону и Светкој изложби у Паризу 1889, тада је добио бронзану медаљу. Добио је златну медаљу на Светској изложби 1900. г. у Паризу. Самостално је излагао први пут у Новом Саду 1905, а затим често у Београду.

Припада првој генерацији српских вајара чије деловање има пинирски карактер.
Израдио је бисте и медаље многих државника, војсковођа, научника и уметника и више јавних споменика - Косовским јунацима у Крушевцу, Милошу Обреновићу у Пожаревцу, Јосифу Панчићу и војводи Живојину Мишићу у Београду, Бранку Радичевићу у Сремским Карловцима.

Умро је 23. марта 1391. године, први и најмоћнији српски и босански краљ, који је у манастиру Милешева, на гробу Светог Саве, 1377. крунисан за краља Србије и Босне, чему је 1382. додао титулу краља Далмације, Хрватске и Приморја. У бици код Билеће 1388. потукао је Турке, а његова војска, под војводом Влатком Вуковићем, учествовала је 1389. у Косовској бици против Турака. Био је родбински везан с Немањићима - унук је Јелисавете, кћерке српског краља Стефана Драгутина. Грб тог српског велможе - два поља подељена косом линијом са по три љиљана у сваком пољу у облику троугла и у правој линији - муслиманска влада у Сарајеву, која је 1992. започела грађански рат против Срба у Босни, узела је, у покушају да накалеми било какав идентитет, као узорак за заставу Босне и Херцеговине, што је трагикомични историјски парадокс, будући да је љиљан у средњовековној европској хералдици симбол Богородице.
Стефан Твртко (I Котроманић), краљ Србљем и Босни и Приморју
Повеља краља Твртка I Дубровачкој републици