Времеплов - 13. март

Умро је 13. марта 2003. године, редовни члан Српске академије наука и уметности. Његов композиторски опус изузетно је богат и разнолик, а као његова највећа дела издвајају се Лирска симфонија за четири флауте, харфу и гудачки оркестар, „Сновиђења” за флауту, харфу и клавир, „Три псалма” за клавир, „Смрт Стефана Дечанског”, „Птицо, не склапај своја крила”... Осим компоновања и педагошког рада, бавио се и музичком критиком, есејистиком и публицистиком.
Компоновао је музику за филмове:
- Десант на Дрвар (1963)
- Вртлог (1964)
- Ко пуца отвориће му се (1965)
- Опатица и комесар (1968)

Умро је 13. марта 1975. године, добитник Нобелове награде за књижевност 1961, члан Српске академије наука и уметности. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, докторирао историју у Грацу 1924. делом "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине".
У Првом светском рату је хапшен и интерниран, између два светска рата био је амбасадор Југославије у Берлину, а после Другог светског рата живео је у Београду. Његова рана дела су поетички спис "Ex ponto", "Немири" и "Лирика".
Приповедач снажне имагинације и изузетан познавалац историје Босне, одликовао се ванредном чистотом језика и брушеним стилом, префињеним психолошким анализама, дубоким понирањем у суштинске проблеме егзистенције и умећем да сугестивном магијом речи дочара људску и друштвену панораму минулих векова.

Рођен је 13. марта 1871. године, генерал и војни писац, члан Српске краљевске академије, учесник оба балканска рата и Првог светског рата. У Првом балканском рату био је начелник штаба Приморског кора, који је опседао Скадар, а у Другом начелник Оперативног одељења српске Врховне команде.
У Првом светском рату био је један од најближих сарадника војводе Радомира Путника, а као помоћник начелника штаба Врховне команде руководио је повлачењем српске војске кроз Црну Гору и Албанију. На Солунском фронту 1916. и 1917. командовао је Шумадијском дивизијом.
Пензионисан је 1923. због неслагања с краљем Александром I Карађорђевићем.
Дела: војне студије "Битка на Јадру августа 1913. године", "Опсада Скадра 1912-1913.", "Битка на Колубари" (два тома), "Београдска операција".