Месец | Дан у месецу | ||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
јануар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
фебруар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
март | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
април | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
мај | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
јун | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
јул | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
август | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
септембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
октобар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
новембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
децембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Умро је 4. фебруара 1980. године, члан Српске академије наука и уметности, мајстор са изразитим осећањем за боју. После студија у Минхену, Риму и Паризу, пропутовао је Шпанију, северну Африку и Италију и дуго је живео у Паризу, а од 1948. у Београду. Најчешће је сликао пределе и мртву природу, у почетку под утицајем минхенске школе и париске школе Андре Лота (Lhote), да би потом изградио стил на искуствима постимпресиониста, стварајући слике које одликује наглашено осећање за боју и прозрачна атмосфера. У последњој фази свог стваралаштва приближио се лирској апстракцији.
Као Председник српске владе у окупираној Србији у Другом светском рату, извршио је, према званичној верзији, 4. фебруара 1946. године, самоубиство током истражног поступка. Пре рата је био начелник Генералштаба и министар војске и морнарице, а у време инвазије нацистичке Немачке командовао је Трећом групом армија. Његова улога у време окупације контроверзна је у српској историографији. Једни сматрају да је био издајник у служби окупатора, а други у њему виде трагичну фигуру, човека који је свесно жртвовао углед преузевши функцију шефа владе у окупираној земљи како би, колико-толико, ублажио трагедију српског народа. Неспорно, Милан Недић је с разлогом понео надимак “српска мајка”. Такође, није спорно ни да је у том свом ангажману, баш код грађанског рата прешао танку црту сарадње. Зато га међународно ратно право сврстава у квислинге... ДАЉЕ
Откуд сада Недић
Рођен је 4. фебруара 1930. године, један од највећих писаца у српској литератури, романсијер са изразитим смислом за суптилно нијансирање ликова и психолошку и социолошку анализу прожету ироничним односом према свету.
Због припадности илегалној организацији Савезне демократске омладине Југославије, после Другог светског рата провео је неколико година на робији.
Један је од оснивача Демократске странке 1989, прве опозиционе партије после полувековне комунистичке диктатуре у Србији.
Дела: романи "Време чуда", "Ходочашће Арсенија Његована", "Успење и суноврат Икара Гулбекијана", "Како упокојити вампира", "Златно руно", "Атлантида", "Нови Јерусалим", "Аргонаути", "Писма из туђине", "Године које су појели скакавци", "Беснило", драме "Како забавити господина Мартина", "На лудом белом камену", сценарио за филм "Дан четрнаести".
Умро је 4. фебруара 1927. године, војсковођа - дивизијар црногорске и генерал југословенске војске, један од највећих војсковођа у балканским ратовима и у Првом светском рату. Као начелник штаба црногорске Врховне команде, командовао је 1915. санџачком војском, чијих је 6.500 бораца у кључној бици код Мојковца спречило 53. и 62. дивизију аустроугарске армије са 20.000 војника и неупоредиво надмоћнијом артиљеријом да удари у бок српских трупа које су се повлачиле ка Албанији.
У Првом балканском рату 1912. и 1913. командовао је Источним одредом црногорске војске, а у Другом балканском рату 1913. Црногорском дивизијом у саставу српске војске.
С обзиром на то да није имао мушког потомка стасалог за бој, прослављени војсковођа је у све окршаје увек, као најближег сарадника, водио своју ћерку јединицу.
Умро је 4. фебруара 1901. године, адвокат, новинар и писац, вођа Срба у Војводини у борби за национална права у Аустроугарској, борац за либералне реформе и непомирљиви противник клерикализма. Био је покретач и водећа личност Уједињене омладине српске, потом оснивач и вођа Српске народне слободоумне странке.
Гимназију је учио у Новом Саду, Модри и Пожуну (Братислава), а Правни факултет у Бечу, где је докторирао 1854. Већ на студијама, имао је значајну улогу међу панславистичком омладином. Први пут је изабран за посланика Српског црквеног сабора 1864, а за посланика у Хрватском и Угарском сабору 1865. Као истакнути српски националиста, осуђен је 1870. на годину дана затвора, а поново је ухапшен 1876. и после годину и по дана у истражном затвору осуђен на пет година робије за велеиздају. Мада се посветио политичкој борби, писао је и песме - најзначајнија је "Спасова ноћ", а најпознатија "Већ се српска застава свуда вије јавно". Литерарни рад почео је слободарским стиховима у часопису "Славјанка", чији је био уредник и издавач. Био је први уредник листа "Застава", који је окупљао најбоље српске писце и јавне раднике тог доба.
На слици споменик Светозару Милетићу у Новом Саду
Рођен је 4. фебруара 1889. године, историчар, професор Загребачког, затим Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности и оснивач историјског института САНУ. У Другом светском рату је хапшен и затваран у Бањички логор.
Објавио је велики број расправа и студија из историје југословенских народа и историје књижевности.
У монографијама "Magnum crimen", (1948., на латинском значи "Велика Оптужба") и "Ватикан и Југославија" (I, 1953) тематизовао је римокатолички клерикализам и негативни утицај Ватикана међу Јужним Словенима. У капиталном делу "Magnum crimen", документовао је злочин геноцида усташког марионетског режима над Србима у ткз. Независној Држави Хрватској и злочиначку улогу Ватикана и римокатоличког клера.
Ауторска права Радио Оаза 2024