Времеплов - 26. фебруар

У ноћи између 25. и 26. фебруара 1917. године, у куршумлијској кафани „Код занатлије”, окупаторски акцизни начелник Атанас Бакалов грубо је увредио групу Срба. Не могавши да отрпи, Ица Радоњић, познат под надимком Калајџија, скочио је, дохватио Бугарина и треснуо га о под, а потом изашао у мрак. Склонио се у кућу Пере Ђокића, али је убрзо стигао окупаторски командант вароши Харизанов са војницима и позвао Ицу да се преда. Овај је, међутим, искочио кроз прозор и побегао у суседно село Мачковац.
У потрагу за Ицом кренуо је вод Бугара ојачан великим бројем Арнаута. Међутим, дочекале су их спремне чете устаника. У тешкој борби рањен је Ица, али су и окупаторски војници остали без половине својих солдата. Тако је почео чувени Топлички устанак, једини иза линија фронтова у поробљеној Европи. Устаничке чете су затим, како пише Радољуб Глигоријевић, који је прикупио сећања учесника устанка, ослободиле Куршумлију, Прокупље, Бојник, Лебане, Озрен, дошле до Ниша и запретиле ослобађањем Лесковца, Врања, Пирота... Окупатор је у крви угушио устанак, а више од 20.000 Топличана побијено је на најзверскији начин.

Умро је 26. фебруара 1960. године, лингвиста, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије (после Другог светског рата Српска академија наука и уметности) од 1937. до 1960. и члан свих словенских академија. После завршене Велике школе у Београду, студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнословенски филолог" и "Наш језик".
Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општесловенског акцентног система. Под његовим руководством, САНУ је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа.
Дела: "О језичкој природи и језичком развитку" (два тома), "Правопис српскохрватског језика", "Дијалекти источне и јужне Србије", "О двојини у словенским језицима", "Галички дијалекат".
Велики Вуков следбеник 

Рођен је 26. фебруара 1777. године, државник и писац, војвода из Првог српског устанка, творац и први председник Правитељствујушчег совјета - прве српске владе. Са стрицем Јаковом покренуо је у Ваљевској и Шабачкој нахији Први српски устанак. Командовао је делом устаничких снага 1806. у боју на Мишару код Шапца у којем су Турци потучени до ногу.
Као први дипломата обновљене Србије, путовао је у Петроград да успостави дипломатске односе с Русијом и заинтересује руску владу за подршку и помоћ, набављао је оружје у Аустрији и играо важну улогу у преговорима с Турцима.
После пропасти устанка 1813, у емиграцији је свим силама настојао да заинтересује велике силе за Србију и присуствовао је Бечком конгресу с пуномоћјем српских вођа. После Другог српског устанка, постао је ваљевски кнез, али је пензионисан због несугласица са кнезом Милошем Обреновићем, а због сукоба са кнезом Михаилом 1840. прогнан је из Србије.