Времеплов - 25. фебруар

Умро је 25. фебруара 1888. године, ботаничар и природњак, први председник Српске краљевске академије. Медицину је завршио у Пешти, а у Бечу је усавршавао ботаничке студије и упознао Вука Караџића, по чијем је савету 1846. дошао у Србију. Радио је као лекар у Параћину, Јагодини и Крагујевцу, а 1856. постао је професор Лицеја, потом Велике школе у Београду, чији је ректор био шест пута.
Проучавао је флору, фауну и минералогију Балканског полуострва, посебно Србије. Описао је око 80 непознатих биљних и животињских врста. Открио је ендемско-реликтни четинар познат као "Панчићева оморика" (Picea omorika) и реликтне рамондије (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae). Основао је и уредио Ботаничку башту у Београду.

Убијен је 25. фебруара 1815. године, српски војвода, познат као Станоје Главаш, један од челника Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. Убиство је после пропасти Хаџи-Проданове буне наредио Сулејман-паша. На збору у Орашцу 1804. одбио је да предводи Први српски устанак и на његов предлог је за вожда изабран Карађорђе. Његово херојство у боју на Делиграду, у ослобађању Прокупља, опсади Београда и другим биткама опевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је написао историјску драму "Станоје Главаш".
Ђура Јакшић: Станоје Главаш (текст драме)