Времеплов - 19. фебруар

Умро 19. фебруара 1940. године, један од првака Радикалне странке Србије. Завршио је Филозофски факултет у Београду и био добровољац у српско-бугарском рату 1885, а 1901. је с Јашом Продановићем основао Самосталну радикалну странку, за чијег председника је изабран 1912. Први пут је постао министар просвете 1904, на том положају је био и од 1914. до 1917. у влади Николе Пашића и трећи пут 1918. Један је од твораца Крфске декларације.
После стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1919, постао је председник новостворене Демократске странке, исте године премијер, а владу је други пут саставио 1924. године.

Умро је 19. фебруара 1908. године, био је члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих представника српског реализма. Писао је богатим и сочним језиком приповетке из црногорског, далматинског и београдског живота, романе и драме.
У делима из завичајног приморског живота исказао је велики дар посматрања, живописног сликања средине и људи, с потресним сведочанствима патњи православних Срба у Загори и Далмацији и њиховом опирању агресивним настојањима Римокатоличке цркве да им наметне туђу веру.
Преводио је француске писце Ги де Мопасана, Емила Золу, Жана Молијера. Дела: романи "Бакоња фра Брне", "Ускок", збирке приповедака "Из приморског живота", "С мора и планине", "Београдске приче".
Симо Матавуљ - Приповетке
Првак наше приповедне прозе