Времеплов - 15. фебруар

Српска православна црква слави Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.
Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана од Божића, празника Рођења Исуса Христа.
Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на први сусрет Спаситеља са људима.

Радуј се, благодатна Богородице Дјево,
јер из Тебе засија Сунце Правде (Истине),
Христос Бог наш,
Који просвећује оне што су у тами.
Весели се и ти, старче праведни,
који си у наручје примио
Ослободитеља душа наших
Који нам дарује васкресење.
(Тропар Сретења, глас 1.)
Овај  хришћански празник је установљен још у најстаријем добу хришћанства, али се свечано почео да прославља тек око 541-542. године, за време цара Јустинијана. У Цариграду и околини беше се, наиме, појавио велики помор, који је за три месеца однео десет хиљада људи, а у Антиохији се јавише јаки земљотреси, но када су на Сретење одржана сва велика народно-свечана молепствија, све невоље су престале.
Овај дан празнује се 15. фебруара (2. фебруара по старом календару), но ако се деси да падне прве недеље Великог поста, његово се празновање преноси у Сирну, тј. Белу недељу.
Од Сретења, по народном веровању, дани постају дужи, а ноћи краће, те стога постоји израз "Сретење - обретење". Од овог дана више не може бити зиме као пре тога.
На Сретење, кажу, медвед излази из своје јазбине и погледа низ сунце: ако спази своју сенку, враћа се у јазбину да продужи спавање још шест недеља јер ће и зима још толико трајати, а ако сенку не види, упути се у шуму да тражи храну... ДАЉЕ

Умро је 15. фебруара 1942. године, композитор и диригент, аутор "Марша на Дрину", директор Београдске опере. Композицију и соло певање студирао је у Минхену, а по доласку у Београд основао је војни оркестар. Са Стеваном Мокрањцем и Костом Манојловићем основао је 1899. Српску музичку школу, која сада носи име "Мокрањац".
Од 1924. посвећује се компоновању, познат је и по томе што је за своје композиције користио је фолклорне мотиве. Његово најпознатије дело је, прва у српској музици, опера На уранку, опера у једном чину из 1903, на текст Бранислава Нушића, која се сматра првом српском опером са елементима народне музике.
Аутор је већег броја композиција за војне дувачке оркестре: увертире Из мог завијчаја, циклуса народних песама у обради На Липару, циклуса Песме из Јуне Србије и Мијатовке, војних маршева На Дрину и Парадни марш. Сматра се да је најпознатији српски марш, На Дрину, Бинички посветио пуковнику Стојановићу, који је погинуо у Бици на Церу.

У Београду је 15. фебруара 1804. године, основана Народна библиотека Србије. Једно време била је у саставу Државне штампарије, затим Министарства просвете, а 1871. постала је самостална установа. За њену организацију и напредовање најзаслужнији су Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Јаша Томић.
У немачком бомбардовању Београда 1941. потпуно је уништена зграда Библиотеке на Косанчићевом венцу и изгорело је свих 300.000 књига, од којих су неке биле раритетне и од непроцењиве вредности, не само за српску културу. После Другог светског рата, Библиотека је обновљена и већ 1958. имала је 335.000 књига.
Сада је у наменској згради на Светосавском платоу у Београду.
200 година библиотекарства
Народна библиотека Србије

Збoр углeдних Србa [нajвиђeниjих људи сa тeритoриje Бeoгрaдскoг пaшaлукa] je у Oрaшцу кoд Aрaнђeлoвцa [у Мaрићeвићa jaрузи] 15. фебруара 1804. године, дoнeo oдлуку o дизaњу устaнкa прoтив Турaкa и зa вoждa изaбрao Кaрaђoрђa. Сукoби Србa и Турaкa избили су пoслe сeчe кнeзoвa кojу су нaрeдилe бeoгрaдскe дaхиje дa би зaстрaшилe српски нaрoд и њeгoвe првaкe. Први српски устaнaк испрвa je зaхвaтиo крajeвe зaпaднo oд Кoлубaрe, Шумaдиjу и Пoмoрaвљe, a бeзмaлo цeo Бeoгрaдски пaшaлук oслoбoђeн je 1807, aли je судбину устaнкa oдрeдиo исхoд рускo-турскoг рaтa.
Кaд су Русиja и Oсмaнскo цaрствo пoтписaли мир у Букурeшту 1812, Пoртa je угушилa устaнaк 1813.
У знак сећања на почетак устанка, као и на догађај из 1835. када је донет Сретењски устав, данашњи дан слави се као централни државни празник - Дан државности Републике Србије (од 2002. године).