Времеплов - 14. фебруар

Празници Свети Трифун, који славе православни хришћани, и Свети Валентин, који је део западне традиције, биће обележени истовремено и као заштитници и празници искрене љубави. Српска православна црква и верници славе данас празник Светог Трифуна, који се у народу слави као заштитник многих заната и оних који искрено воле негујући хришћанску љубав.
Црква, Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај као заштитника брачне љубави и верности које су део хришћанске проповеди.

По католичком календару слави се 14. фебруара. Његово име данас у свету, и то не само хришћанском, симболизује срећу заљубљених, па се овај дан прославља као дан љубави и заљубљених. Свештеник Валентин, касније проглашен за свеца, усудио се да тајно венча један заљубљени пар и тако се супротстави забрани склапања брака у целом Римском царству коју је злогласни император Клаудије донео сматрајући да ће се ожењени мушкарци теже регрутовати за његову војску. Валентин је због тога био утамничен и лишен живота.

Заседање народних посланика, које је кнез Милош Обреновић окупио у Крагујевцу на Сретење 14. фебруара 1835., било је најзначајнија скупштина у време његове владавине Србијом. Око 2.400 посланика из целе Србије изгласало је 15. фебруара први српски устав, касније назван Сретењски, по празнику када је скупштина одржана. Посланици су за устав гласали на ливади крај цркве коју је подигао овај српски владар.
Сретењска скупштина трајала је три дана, од 14. до 16. фебруара. Отворена је призивањем Светог духа у цркви, а онда је уследила кнежева беседа о садржини новог устава.
„Из њега ћете видети да су општенародна права која ће сваки Србин уживати, пространо, и онако описана и разграната, како ји само човечанство предписује. У њима ћете наћи да је личност сваког Србина слободна, и да је сваки Србин господар од свог имања“.