Времеплов - 13. фебруар

Православни верници прослављају га 14.фебруара. Црква чини помен на дан када је овај светитељ, као врло млад пострадао у трећем веку нове ере.
Трифун се бавио домаћинством и чувањем гусака, а као велики верник могао је молитвама лечити болесне. Он је излечио и ћерку римског императора Гордијана који га је за то богато наградио, али је Трифун све разделио сиротињи. Страдао је после мучења у прогону хришћана за време императора Дација.
На Трифундан се у виноградима почиње са орезивањем лозе.
У православном свету Трифундан је и дан заљубљених /код римокатолика је то Валентиново, дан Светог Валентина, који пада на исти дан као и Трифундан.
Светотрифунско освећење грожђа и винограда

Умро је 13. фебруара 1974. године, један од најзначајнијих српских ликовних уметника XX века, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Пре Другог светског рата је постимпресионистичким и експресионистичким поступком стварао слике густе материје и засићене атмосфере. После рата, постепено је мењао оријентацију, а стваралачки импулс и снажан сликарски темперамент упутили су га на динамичне композиције јарких боја у функцији драмских садржаја и националног епског карактера.
На слици - Гуслар, рад из 1935. године
Црногорски сликар Петар Лубарда о себи

Рођен је 13. фебруара 1831. године, државник и историчар, вођа српске Либералне странке, један од најзначајнијих српских дипломата XIX века, члан Друштва српске словесности и затим Српске краљевске академије, који је двапут био регент и четири пута премијер Србије.
После окончања студија у Француској и на немачком универзитету у Хајделбергу, вратио се у отаџбину и убрзо је постављен за шефа српског посланства у Истанбулу. Током боравка у Отоманском царству од 1861. до 1867. успешно је завршио дуге преговоре о опозивању турских гарнизона из српских градова.
Затим је постао министар иностраних послова кнежевине Србије, а у раздобљу од 1867. до 1888. био је, с прекидима, премијер кнежевине и краљевине Србије. Намесник малолетног кнеза Милана Обреновића постао је 1868, а од 1889. малолетног краља Александра Обреновића.

Умро је 13. фебруара 1787. године, математичар, физичар, астроном, филозоф, песник и универзитетски професор, оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице, један од највећих умова светске науке свог времена.
У 15. години из родног Дубровника отишао је у Рим, где је завршио исусовачки колегијум. Поставио је две геометријске методе за одређивање елемената ротације Сунца, геометријску методу одређивања путање комета, јединствени закон силе, претпоставио да тела не само да се привлаче него се и одбијају на малим растојањима, све формуле сферне тригонометрије свео је на четири основне, израчунао је димензије и спљоштеност Земље на основу мерења меридијана, решио је проблем окаца у саћу.